Danas nemamo razloga za slavlje. Zajedno sa našim čitaocima, prijateljima i čitavom nacijom preživljavamo najtragičnije dane i još uvek smo svi „potencijalna kolateralna šteta“, pisao je Danas povodom dve godine izlaženja lista, za vreme NATO bombardovanja.
Od ponedeljka, 9. juna 1997. pa do srede 9. juna 1999. godine štampan je 631 redovan broj i 75 vanrednih (ratnih) u ukupnom tiražu od 12,5 miliona primeraka.
Danas je već tokom prve dve godine bio čitam na teritoriji ne samo tadašnje Jugoslavije, već i Slovenije, Makedonije, Republike Srpske i Hrvatske, a zahvaljujući internetu, stigao je i do čitalaca širom sveta.
„Osnovala ga je grupa novinara sa malo novca i puno energije. Želja je bila da naprave – kako smo napisali u uvodniku prvog broja – ‘ozbiljne novine, a koje neće biti dosadne, ni sterilne, koje neće navijati ni za levicu, ni za desnicu, koje će na jednom mestu podneti i suočiti različita mišljenja onih koji kroje – ili bi bar to želeli – sudbinu ljudi na ovim prostorima'“, pisao je tada naš list.
Od prvog dana, novinarima Danasa bilo je onemogućavana kupovina papira, ukidala im se struja, zabranjivalo se štamparijama da štampaju njihove novine, trgovcima da ih prodaju, transporterima da ih prevoze, biznismenima da se oglašavaju…
Osim toga, drakonskim novčanim kaznama pokušavalo se da se list ugasi, novinari su optuživani da su izdajnici.
Danas je bio jedini beogradski list koji se štampao u Podgorici i u Novom Sadu. Nakon bombardovanja mostova u Novom Sadu, list se na drugu stranu Dunava prevozio skelom.
Za prve dve godine postojanja list, zbog nemanja struje, nije izašao dva puta, a često se nije ni znalo da li će list izaći, pa je, za nekoliko sati, štampano po osam, 16 ili 24 strane.
Kako je tada pisao Radovan Balać, ove dve godine nisu bile lake ni za koga, a za novinare možda i najgore.
„Često su nam prišivali svakojake etikete, pa i da smo izdajnici, a iz naše male redakcije mobilisana su tri novinara, pri čemu je jedan bio na onom najgorem frontu – na Kosovu, dok ‘rodoljupci’ greju fotelje i druge šalju u rat“, pisao je.
On je iskazao žaljenje što sa kolegama ne može da proslavi godišnjicu, jer je u tom trenutku bio „preokupiran odbranom zemlje“,
„Nadam se da ćemo se uskoro videti i nadoknaditi propušteno. Hvala na pismima i cigaretama“, poručio je Balać.
Prva čestitka našem listu stigla je od čitaoca iz Zagreba.
„Dragi Danasovci! Pišem osmog, ali je za deveti. Sretna godišnjica“, pisalo je.
„Kad se sve ovo završi – teško da će nas bilo ko sprečiti da odvežemo noge“, poručila je tadašnja redakcija.
Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
