Kolege, izađite na izbore 1

U otežanim uslovima, izazvanim epidemijom kovid-19, 2.092 sudija-birača će se 7. decembra neposredno, tajnim glasanjem na odvojenim listama sa ukupno 24 kandidata.

Glasanje će se održati u svim osnovnim i prekršajnim sudovima, u svim višim i privrednim sudovima, u sudovima republičkog ranga, kao i u sudovima sa teritorije AP Vojvodine.

Uz obavezne biografije, njih 16 je poslalo i svoje programe o načinima rešavanja najvažnijih pitanja sudskog sistema iz nadležnosti VSS.

Izvršio sam kratku analizu ovih programa sa aspekta da li pominju i sa kojim stavom predložene izmene Ustava u delu o pravosuđu, ali i druga dokumenta koja su bitna za sistemske promene u pravosuđu, jer će ta pitanja biti najveći izazov i ispit za novi saziv VSS.

Programi kandidata iz prekršajnih i osnovnih sudova

Uz uslove rada i materijalni položaj sudija, sudije prekršajnih sudova u svojim programima naglašavaju kao prioritetno povećanje koeficijenta sudijama prekršajnih prvostepenih sudova, ali i sudijama ostalih sudove.

Jedna od kandidatkinja ističe da polazi od ličnih, karakternih osobina i profesionalnih afiniteta pa u tom smislu „nalazi suvišnim da se osvrće na nacionalnu strategiju pravosuđa ili aktuelne pristupne pregovore sa EU.“

Druga kandidatkinja ističe da je pitanje od koga direktno zavisi položaj sudije proklamovan Ustavom „jačanje poverenja građana u stručnost, nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa.“

Kandidat iz redova sudija Prekršajnog apelacionog suda ocenjuje da je stanje u pravosuđu u odnosu na druge delatnosti u društvu zadovoljavajuće, uz probleme koji se tiču uslova rada i nezavisnosti sudija, a lošu sliku o sudijama stvara uglavnom neprimereno komentarisanje sudskih odluka.

Drugi kandidat predlaže, pojednostavljeno, da svaka presuda ima svoju vrednost po složenosti, obimu i rangu suda i da vredi određeni broj poena.

Tako bi se formirala svojevrsna ATP lista sudija koja bi bila neprekidno ažurirana i predstavljala osnov za karijerno napredovanje.

Sudije sa najboljim rezultatima automatski bi bili predloženi za članove VSS.

Insistira da i sudije u Srbiji imaju penziju saglasno Evropskoj povelji o sudijama.

Zaključuje da zbog njih u „u nekim delovima treba menjati čak i Ustav ove zemlje“.

Izneti predlozi korespondiraju sa izgradnjom sistema ponderisanja predmeta i finansiranja pravosuđa prema ekspertizi tela EU.

Problem je što je i postojeći sistem vrednovanja rada sudija najviše kritikovan baš sa tog aspekta – preterane kvanitifikacije.

U većini programa kandidata iz svih sudova, a ne samo osnovnih, se u pogledu sistemskih promena sve uglavnom svodi na rečenicu „VSS treba da sprovodi Strategiju razvoja pravosuđa 2020-2025.“ Postoji opširan program sudije osnovnog sudija, u kome se nabrajuju sve nadležnosti VSS.

Uz navođenje pojedinih originalnih stavova (npr. VSS je u obavezi da iznađe rešenja koja će konačno zaokružiti nezavisnost sudske vlasti kao treće grane vlasti) i u ovom programu uočavamo deficit u pogledu značaja i ocene izmene Ustava prema Amandmanima Ministarstva pravde (MP) i donošenja novih sistemskih zakona, sa aspekta pravosuđa i njegove konceptualne budućnosti.

Sudija osnovnog suda polazi od toga da se „moraju uvažavati i skladno povezati naša pravna tradicija i najviši međunarodni pravni standardi za pravosuđe, a što je konačno opredeljenje i Strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024.“

Smatra da postoje četiri osnovna problema u srpskom sudstvu: nedovoljna nezavisnost, neodgovarajući i neusklađeni zakoni, neravnomerna opterećenost sudova i sudija i neodgovarajuća stalna obuka sudija.

Oni posledično dovode do neefikasnosti i neujednačene primene prava, a time i do nezadovoljstva građana sudstvom.

Stanje u pravosuđu se može poboljšati zajedničkom voljom sve tri grane vlasti.

Ova kandidatkinja u video prezentaciji izlaže program sa svih sistemskih aspekta, uključujući i promene Ustava o pravosuđu, nadležnosti, sastav i način odlučivanje VSS, te mesto i ulogu Pravosudne akademije (PA).

Ovakav pristup je pravo ohrabrenje.

Zatim, tu je i program koji ulogu VSS u aktuelnom trenutku ustavno-sistemskih promena vidi samo kao „jednog od ključnih činilaca koji sprovodi Nacionalnu strategiju razvoja pravosuđa 2020-2025“, jer „iako je pravosuđe nezavisno, ono je ipak deo pravnog sistema naše države i sve što se dešava u državi i u društvu, odražava se u pravosuđu“.

Na kraju, sveobuhvatan program o problematici rada VSS kao osnovne teme ističe: zaštitu dostojanstva i jačanje nezavisnosti sudija; jačanje poverenja građana u pravosuđe; poboljšanje uslova za rad sudija; podjednaku opterećenost sudija; usavršavanje sudija, sudijskih pomoćnika i pripravnika; izbor, napredovanje i poboljšanje materijalnog položaja sudija.

U okviru drugog podnaslova autorka ističe potreba veće transparentnosti rada, dok „krovna“ dokumenta ne spominje.

Zapažanja o programima kandidata iz viših sudova

Jedna od kandidatkinja ističe da se revizijom AP za Poglavlje 23. očekuje izmena Ustava te donošenje zakonskih i podzakonskih akata kojima je osnovna namena jačanje nezavisnosti sudstva, izbor članova VSS kao i njihova nadležnost, te normativna regulativa vezana za sudije u kom delu je potrebno ostvariti punu nezavisnost, samostalnost, te očuvati integritet nosilaca pravosudne funkcije, zbog čega član VSS mora imati komunikaciju sa svim sudijama.

Drugi kandidat svoj program započinje originalnom ocenom da „imajući u vidu materijalne uslove za rad sudija, kvalitet materijalnih i procesnih zakona, hronični deficit sudskog osoblja u sudovima, plate sudija – pravosuđe odlično radi!“

Sledeći program u ovoj kategoriji bi možda mogao da se oceni kao životan i motivacioni.

Međutim, iako ovaj program sadrži skoro sve aktuelne teme, nalazimo da se kandidatkinja ne izjašnjava vrednosno o predlogu MP da se izmene sve odredbe Ustava o pravosuđu, a ni o Revidiranom AP za Poglavlje 23, osim što navodi da je „svesna predloga Ustavnih amandmana i uloge PA u tom pravcu“, da će izmene u pogledu uloge PA trajati pet godina, te da će se tada saglasno Amandmanima – VSS, a ne MP, starati o sudijskim pomoćnicima.

Posebno su vredni programi koji daju predloge na koji način bi se problemi mogli rešiti, bez obzira čija bi to bila parcijalna ili trenutna korist.

Kandidatkinja uočava neravnopravnost da privredni sudovi nemaju zagarantovano mesto u VSS, a ni kandidate , pa predlaže da se izmeni čl. 22 Zakona o VSS, tako da svoje predstavnike u VSS imaju obavezno i privredni, upravni i prekršajni sudovi.

Zalaže se i za aktivnije učešće VSS u davanju mišljenja u noveliranju postojećih ili donošenju novih zakona, javnim slušanjem i na druge načine. Sudije treba da izraze svoj stav i u vezi sa sastavom, nadležnostima i načinom rada VSS i ulogom PA.

Programi kandidata sa članove VSS sa područja AP

Mi faktički imamo pravosuđe koje funkcioniše u samo jednoj autonomnoj pokrajini – Vojvodini, a prema važećem Ustavu i zakonima – biramo predstavnika „Autonomnih pokrajina“(množina!) za člana VSS.

Kandidat insistira na ispravljanju neadekvatnog odnosa društva, posebno izvršne vlasti, prema sudstvu i sudijama, kroz „faktičko priznavanje njegove nezavisnosti koja mu već u skladu sa sadašnjim pozitivnim propisima pripada, a zatim i unapređenje statusa, potpuna i najšira afirmacija sudskog poziva, kao i neprekidna i uporna zaštita od svakog pokušaja spoljnih uticaja sa konačnim ciljem povratka ugleda i dostojanstva sudijama i njihovoj profesiji na kraju, odsudna borba, bez odustajanja, za nasušno važan materijalni položaj sudova i sudija ne samo tokom aktivnog radnog veka, već i po odlasku u penziju.“

Drugi kandidat navodi da će mandat „izvršavati u cilju samostalnosti, nezavisnosti, ugleda i dostojanstva sudova i sudija.

Iako razmatra skoro sve uobičajene programske teme , ni jednom rečju ne pominje promene Ustava, Akcioni plan ili izmene sistemskih zakona, nego poentira da bi se u sistemskom pogledu angažovala na unapređenju Pravilnika o izboru i napredovanju sudija.

Kandidati iz sudova republičkog ranga o Ustavu

Kandidat i za nivo Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog i Upravnog suda ističe da će u pogledu predloženih ustavnih promena zastupati stavove koje je VSS doneo 2018. godine.

Zalaže za daleko veće učešće VSS u davanju mišljenja o noveliranju postojećih ili donošenju novih zakona, za zaštitu i preispitivanju položaja sudova posebne nadležnosti, a originalno i za obavezu VSS da se opštim aktima reguliše postupanje sudova i sudija tokom proglašene epidemije kovid 19.

Kandidatkinja navodi da nas, u skladu sa revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23. i posvećenosti evropskim vrednostima, očekuje normativno regulisanje i usaglašavanje propisa u oblasti pravosuđa.

Ističe: „Opšte je poznata činjenica da rešenja koja su od strane izvršne vlasti ponuđena pravosuđu nisu naišla na odobravanje od strane nosilaca pravosudnih funkcija i stručne javnosti, pa je zadatak izbornih članova VSS iz reda sudija, da se mišljenje VSS ne samo čuje, već i ozbiljno analizira i prihvati.“

Umesto zaključka

Većina programa sudija-kandidata za članove VSS ne samo da ne sadrže jasna izjašnjenje o izmenama Ustava u delu o pravosuđu, nego ni o Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23. i drugim sistemskim aktima.

Dobija se utisak da kandidati, uz časne izuzetke, ili ne poznaju sve strateške dokumente ili izbegavaju da se izjasne o njima možda imajući o vidu da za konačan izbor treba da dobiju i glasove poslanika vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini.

Samo četiri-pet programa se nedvosmisleno izjašnjavaju da podržavaju stavove pravosudnih organa, struke i nauke.

Zbog toga, drage kolege – sudije, svi izađite na izbore 7. decembra. Glasanje mora biti slobodno. Odmah reagujte ukoliko uočite bilo kakve nezakonitosti ili nepravilnosti u izbornom postupku.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva

close
Kolege, izađite na izbore 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.