Mesto gde nema jedinica i petica 1Foto: Regionalni centar za talente

I nikome nije mučno da ta predavanja pohađa. Za dvadeset godina, koliko postoji Regionalni centar za talente Beograd II u 14 beogradskih opština, testirano je 17.000 dece, a urađeno oko 4.000 istraživačkih radova. NJihov uspeh ne meri se ocenama, a sa svetskih olimpijada đaci su Centru doneli 50 medalja u poslednjih šest godina.

– Nema ovde jedinica i petica, ali deca sama osete ko je bolji. Takmičarski duh je izuzetno razvijen, to je neka draž rada u Centru, jer jedni druge stimulišu i na svaki način gledaju da, ako zaostaju u nečemu, stignu druge. Najveća satisfakcija im je da odu na svetsko prvenstvo – objašnjava rukovodilac Centra Nikola Srzentić.

Početkom svake školske godine Centar sprovodi proces identifikacije – obilazi škole koje „pokriva“ i testira decu trećeg razreda osnovnih škola, koju su prethodno nominovali učitelji i psiholozi.

– Rade se testovi za četiri intelektualne veštine koji daju dosta dobre parametre na koju stranu dete da krene. Nakon toga, bez obzira da li je dete zadovoljilo kriterijume i primljeno u Centar, mi organizujemo savetovanje odnosno implementaciju tih rezultata i roditeljima i detetu sugerišemo na koju oblast treba da se usmeri – kaže Srzentić.

Godišnje se testira oko 1.500 do 1.800 dece, a prolaznost je 35 do 40 odsto. Centar za oko 1.200 do 1.500 učenika godišnje, što starih, što novih polaznika, organizuje konsultativnu nastavu.

Pored prirodnih, Centar za talente pokriva i društvene nauke kao i umetničke discipline – grafički dizajn, književno i likovno stvaralaštvo. Nakon testiranja deca pohađaju konsultativnu nastavu koja je grupna i tu osmišljavaju ideje za svoje istraživačke radove. Nakon toga sledi mentorska nastava gde oni definišu teme istraživačkih radova, a Centar je u obavezi da im nađe adekvatne stručnjake na institutima koji rade sa učenicima „jedan na jedan“. Tu se deca spremaju za domaća i strana takmičenja.

Mesto gde nema jedinica i petica 2
Foto: Regionalni centar za talente

Prema rečima Srzentića, obaveza Centra je da i domaćoj i svetskoj sceni pokaže njihove rezultate. Većina polaznika u Centru ostane od osnovnoškolskog uzrasta do upisa na fakultet, jer je ovo mesto gde su deca slobodna, gde se druže i rade. I niko ih tu ne zove štreberima, dodaje Srzentić.

Sa takmičenja se skoro uvek vrate okićeni medaljama.

– U poslednjih pet godina na svetskim prvenstvima istraživačkih radova iz prirodnih nauka naša deca se vraćaju sa stopostotnim uspehom, i po tome su jedinstvena u svetu. Znači, koliko ih povedemo, toliko medalja donesemo – naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, finansiranje puta na svetska takmičenja i olimpijade razlikuje se od slučaja do slučaja. Deo pokriva Ministarstvo prosvete, a tu su i donatori. Te kompanije inspiriše uspeh dece, kaže Srzentić i dodaje da su nakon Matematičke gimnazije i njihovih uspeha, drugo mesto sa uspesima „zabetonirali“ upravo polaznici ovog centra.

Nekada učenica Centra, a sada mentorka Ana Rodić ističe da se rad u ovoj ustanovi mnogo razlikuje od učenja u osnovnoj školi. Kao mentorka za informatiku trudi se da deci približi najnoviju tehnologiju, ono što je trenutno najbolje na svetskom tržištu i da tome da neku naučnu crtu.

Na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu istraživačkih radova koje se održalo u Beogradu, tim polaznika Centra osvojio je zlatnu medalju. Katarina Stanković, Ana Radović, Aleksandra Gazikalović, Veljko Đondović i Dimitrije Rajčić pohađaju različite škole, a neki od njih već su na fakultetu. Zajednički su im želja za naukom, takmičarski duh i sposobnost da već od osnovne škole dobro organizuju svoje vreme.

Na pitanje da li im je bilo naporno da slobodno vreme vikendom provode učeći u Centru, svi odgovaraju odrično.

– Centar je definitivno promenio moj život iz korena. Još ranije sam stremio ka informatici, ali poziv za učešće na svetskom takmičenju je promenio moje razmišljanje, sad imam drugačiji pogled na život, na sve. Da nisam u Centru i dalje bih se bavio programiranjem, ali bi to sigurno išlo na neki teži način – smatra Veljko, inače učenik Četvrte beogradske gimnazije koji zasad ne planira život u inostranstvu.

Njegova timska koleginica Aleksandra Gazikalović saglasna je da je Centar promenio tok njene karijere:

– Definitivno je imao veliki uticaj na mene da upišem Hemijski fakultet jer u školi nisu predavali stvari koje su mene zanimale i kojima želim da se bavim u životu. U školi se generalno bavimo suvoparnim činjenicama dok ovde dobijamo priliku da istražujemo sami – kaže Aleksandra.

Dimitrije Rajčić, đak Matematičke gimnazije, uspeh u Centru doživljava, kako kaže, ličnije nego petice u školi.

– Ovo stvarno volim radim, ovde mi je bilo prijatno da dođem i sećam se kad sam bio mlađi i kad ugledam starije koji su učestvovali na takmičenju, na kojem sam sad ja bio učesnik, uvek sam imao dozu divljenja prema njima. Sad kad vidim da sam uspeo, mnogo mi je drago – dodaje Dimitrije.

Sličnog razmišljanja je i Ana Radović, koja kaže da je efikasnije vreme provedeno u Centru nego u osnovnoj školi.

– Ovde sam, pre svega, naučila kako da izradim istraživački rad, kako da postavim eksperiment na pravi način i kasnije da prezentujem rezultate na takmičenju, što definitivno nisam imala priliku u školi. Pored toga, naučila sam kako da pretražujem literaturu na internetu i da nalazim informacije koje mi nisu bile dostupne do tada – ističe Ana.

Različiti sistemi rada sa talentovanom decom u svetu

Jedna od učesnika tima sa prošlogodišnjeg Svetskog takmičenja istraživačkih radova Katarina Stanković ističe da se sistem rada sa talentovanom decom razlikuje od države do države.

– Nama su Brazilci rekli da su vežbali na portugalskom da predstave svoj rad. Oni su bili mnogo opušteniji, jer je njihov stav da, ako znate materiju, znaćete je i na engleskom. Međutim, mi smo hteli pre da vidimo kako nam šta „leži“ na engleskom. Mi smo to ipak shvatili malo ozbiljnije. Imate takmičare iz Singapura koje njihova država finansira da godinu dana rade svoj istraživački rad na nekom od svetski priznatih univerziteta kao što je Kembridž. Potpuno je drugačiji odnos države prema njima – objašnjava Katarina, koja bi nakon studija na Elektrotehničkom fakultetu master studije želela da pohađa u inostranstvu.

Tri meseca za dobar sajt

Mihailo Janićević, učenik šestog razreda osnovne škole, predavanja u Centru pohađa već dve godine i bavi se programiranjem. „Uopšte me ne mrzi da vikende provodim učeći ovde. Krenuo sam od četvrtog razreda i planiram da nastavim da dolazim. Testiranje nije bilo preterano teško, ali ni lako“, ističe Mihailo, koji kad poraste želi da studira informatiku ili matematiku. Za dobar sajt, kaže, potrebno mu je oko tri meseca, a ako puno radi mesec i po dana. Na takmičenju unutar Centra njegov sajt je osvojio prvo mesto.

close
Mesto gde nema jedinica i petica 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.