Foto: Beta/Milan ObradovićVenac je u svojstvu izaslanika predsednika Srbije položila generalni sekretar Suzana Paunović, a kao izaslanik predsednika Narodne skupštine, potpredsednik Vladimir Orlić.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, predstavnici Saveza Jevrejskih opština, Jevrejske opštine Beograd, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, Jevrejske opštine Zemun, udruženja i diplomatskog kora, takođe su kod Spomenika žrtvama genocida na Starom sajmištu odali počast žrtvama Holokausta.
Srpsko-jevrejsko pevačko društvo organizovalo je onlajn edukativnu radionicu pod nazivom „Da se nikad ne zaboravi Holokaust, da se nikad ne ponovi – muzika piše sećanja“, sa ciljem promocije tolerancije, odnosno protiv diskriminacije, predrasuda, antisemitizma i rasizma.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je u znak sećanja na 27. januar 1945. godine, kada je Crvena armija oslobodila logor Aušvic-Birkenau, jedan od najozloglašenijih fašističkih logora smrti u porobljenoj Evropi.
– Zaštitnik gradjana Zoran Pašalić izjavio je danas da se na Medjunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta Srbi uvek sećaju zajedničke tragične sudbine dva naroda koja ih je još više povezala u vremenu posle u Drugog svetskog rata kako se zlo takvih razmera ne bi ponovilo.
„Logor Birkenau-Aušvic, kao mesto biblijskog stradanja jednog naroda, posledica je strašnog zla. Takvo zlo, zasnovano pre svega na netoleranciji rasne, nacionalne i svake druge različitosti, dovelo je do stravičnog stradanja jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu“, rekao je Pašalić povodom današnjeg Medjunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta.
Pašalić je ukazao da se ne sme zaboraviti da su iz mržnje, netrpeljivosti i netolerancije nacisti u Drugom svetskom ratu ubili više od šest miliona Jevreja i da takav zločin ne sme da se ponovi.
Istakao je da je obaveza savremenog sveta da se iznova podseća strahota Holokausta da bi uvek i svuda omogućio toleranciju i suživot, kao i beskompromisnu zaštitu ljudskih prava.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2005. godine proglasila 27. januar za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobodjen najveći nacistički koncentracioni logor – Aušvic.
„Antisemitizam, mržnja i politika krvi i tla i dalje žive. Razni fašisti i osuđeni ratni zločinci svakodnevno nas podsećaju da su te ideje tu i da su i dalje opasne. Borba protiv tih pojava mora biti odlučna i snažna. Nikada više Holokaust“, poručio je Marton na svom Tviter nalogu.
On je dodao da je zato važno sećati se svih žrtava Holokausta iz Drugog svetskog rata.
Pokret slobodnih građana (PSG) je danas, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, saopštio da ovaj najstrašniji zločin u istoriji ne sme biti zaboravljen, naročito imajući u vidu njegove razmere u Srbiji gde je u Drugom svetskom ratu ubijeno više od 90 odsto predratne populacije Jevreja.
„Podsećamo na davnašnje obećanje da će na prostoru najvećeg logora u Srbiji, Starog sajmišta u Beogradu, biti izgrađen Memorijalni centar čime će ovo mesto stradanja Jevrejskog i drugih naroda biti na dostojan način obeleženo, a njihova žrtva sačuvana od zaborava“, naveo je PSG.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Iz autobioigrafske knjige „Sjećanja“ Meše Selimovića:
„Užasan genocid koji su ustaše počele da sprovode protiv Srba u Bosni i Hercegovini, nečuveni zločini na koje se uho teško moglo naviknuti jer takvo masovno varvarstvo nije bilo poznato u istoriji, stradanje čitavih srpskih krajeva, zatiranje svega živog, sve je to natjerivalo čovjeka da se odredi, ili da se suprostavi ili da se demorališe. Za mene je to bilo pitanje humaniteta: da nisam prišao revoluciji, da se nisam suprostavio zločinima, nikad više ne bih mogao sebe da poštujem. A živjeti bez samopoštovanja nije lako.“
Strasno i NEPRIMERENO! Hocete li bar jednom u zivotu da dozvolite da u Srbiji neko ko NIJE Srbin oplace svoje zrtve a da se ne umesate?
@profesorka
U mojoj poruci i citatu koji je ostavljen nema ničeg neprimerenog. Vaša reakcija je neprimerena i drska i odaje neke lične komplekse koje ne želim da komentarišem.