Preminuo Nikola Hajdin 1Foto: Srpska akademija nauka

Srpska akademija nauka i umetnosti je saopštila da je njen dugogodišnji predsednik i član Nikola Hajdin ( Vrbovsko, 1923), preminuo danas posle kraće i teške bolesti.

Nikala Hajdin , čuveni srpski iženjer građevinarstva, za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu položio je doktorat  tehničkih nauka 1956. godine. Za naučnog saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961. godine, a za redovnog profesora 1966. godine. Pored toga bio je gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu (1971 – 1973) i gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.

U toku profesionalne karijere akademik Hajdin je obavljao čitav niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i stranim društvima.  Bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera. Pored toga, bio je inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača. NJegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije. Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj. Naučni opus akademika Nikole Hajdina podrazumeva preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

Veoma je cenjen kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija. Iz velikog opusa ovih ostvarenja izdvajamo: železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979); drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučnu branu „Glažnje” u Makedoniji (1967) i veliki  most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011).

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Preminuo Nikola Hajdin”

  1. Vazno je znati da je ovaj akademik podrzao izgradnju Mosta na Adi, koji nam bas mnogo znaci!

  2. Smrt je neminovna, pa je i akademik morao da umre. Ali, problem je njegov život! Taj veliki stručnjak, ostavio nam je sajamske hale. Privilegovan i moćan u vreme titoizma, sagradio je faraonske piramide koje su apsolutno nefunkcionalne, skupe, još skuplje za održavanje i malo čemu služe na adekvatan način. Nijedan sajam u svetu nema takve hale. Tu nema zagrevanja adekvatnog niti ventilacije, itd. itd.
    Još porazniji je njegov učinak kao predsednika akademije, on je karika u lancu Despić, on, pa sadašnji predsednik Kostić. Politka im je jasna i nedvosmislena – služiti Zapadu i uništiti sve što je iole vredno u srpskom narodu.
    Osnov za njegovo članstvo u akademiji nauka i umetnosti je nepostojeći. Bio je inženjer, a to nije nauka, već primena nauke. Jedino što je zaslužio je možda članstvo u Inženjerskoj akademiji. I trebalo ga je kao diletanta držati podalje od opštih pitanja narodnog života, jer neznalice svašta natvore. A još kada su instruirane sa strane Zapada, tome kraja nema, osim smrti. Amin!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.