Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Drugim rečima, predstavnici civilnog sektora imali su na raspolaganju samo 18 dana da analiziraju dokument od više stotina stranica koji se tiče poglavlja koje se često u javnosti karakteriše kao najvažnije. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da je taj rok isuviše kratak da bi se ponudili suvisli komentari.

– Čemu ovolika žurba? Evropskoj uniji slede parlamentarni izbori i sigurno je da će proces usvajanja ovog nacrta biti usporen zbog toga. Ako se teži legitimnosti, onda je trebalo ostaviti znatno duži rok za komentare – kaže Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM. Mnoge organizacije i pojedinci, ističe ona, zahvaljujući ovim rokovima, ostaće uskraćeni za mogućnost da upute sugestiju na nacrt revizije.

– Dodatni problem je što je civilni sektor bio isključen iz samog procesa pisanja nacrta, koji je, kako je kazala ministarka pravde, trajao oko godinu dana, ističe ona.

Jedna od organizacija koja sigurno neće u zadatom roku stići da pošalje sugestije je Društvo sudija Srbije, potvrdio je za Danas Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika ove strukovne organizacije.

– Rokovi su isuviše kratki da bi mogao da se pošalje suvisao komentar. Civilni sektor, kao što sama reč kaže, čine civili, koji su zaposleni, kaže Hadžiomerović.

Ipak, zamenik predsednika Društva sudija ističe da kratki rokovi nisu osnovni problem.

– Sve i da je dat rok od tri meseca, nisam siguran da bi bilo ikakve razlike, pošto mi se čini da sugestije civilnog sektora nemaju nikakvog efekta. Moj je utisak da ministarstvo ni ne razmatra te predloge – navodi on.

Uz opasku da se radi isključivo o njegovom stavu, Hadžiomerović ističe da bi zbog ovakvog odnosa vlasti prema civilnom sektoru možda trebalo napustiti radne grupe koje zajednički rade.

– Možda bi jednostavno trebalo raditi paralelno, pošto ovo ne daje nikakvog efekta. EU insistira da se zakoni donose kroz javnu raspravu, a naša vlast je to premostila tako što je osnovala svoje nevladine organizacije. U takvoj situaciji je obesmišljen rad nevladinih organizacija – naglašava Hadžiomerović.

Nezavisno od njihovog stava, danas ističe rok za dostavu sugestija na nacrt revizije Akcionog plana za poglavlje 23. Taj nacrt, zajedno sa sugestijama, kako je na predstavljanju rekla ministarka pravde Nela Kuburović, biće poslat u Brisel do kraja meseca. Time i formalno otpočinje proces revidiranja Akcionog plana za poglavlje 23.

O Poglavlju 23

Poglavlje 23 je zajedno sa poglavljem 24 otvoreno na samom početku pregovaračkog procesa, a biće poslednje zatvoreno. NJime su predviđene opsežne reforme u sistemu pravosuđa, procesuiranja ratnih zločina, borbe protiv korupcije, slobode medija, ljudskih prava….

Povezani tekstovi