Škeljzen Malići

Kako je Malići rekao za Danas, jutros u 5 sati policija ga je pozvala da izađe iz vozila i uzme svoj prtljag zato što ne može da uđe u Srbiju.

„Nisu mi rekli razlog. Rekli su samo da mogu da sačekam verifikaciju koja može da potraje možda i do podneva“, objašnjava Malići.

On dodaje da je odlučio da se vrati, a u znak solidarnosti vratile su se i njegove kolege koje su krenule sa njim – Besa Luči, Jeton Neziraj i Maljinda Hodža.

Događaj na koji je Malići krenuo je na promociju knjige koja povezuje dvadeset godina umetničke i kulturne saradnje, zajedničkih iskustava i prijateljstva.

Na pitanja Danasa kabinetu predsednika Srbije, Kancelariji za KiM i MUP o tome zašto je Malićiju onemogućen ulazak u Srbiji, odgovori nam još nisu stigli.

Iz Centra za kulturnu dekontaminaciju su saopštili da je istoričar umetnosti i filozof Škeljzen Malići na putu iz Prištine za Beograd sprečen da uđe u Srbiju, bez obrazloženja.

Kao jedan od umetničkih direktora programa „Studija slučaja Pertej“, Malići je uz Borku Pavićević, učestvovao u višemesečnom radu na afirmaciji i sistematizaciji arhiva, pamćenja i istorizacije 20 godina saradnje umetnika i kulturnih radnika Srbije i Kosova. Rezultat ovog rada je publikacija „Studija slučaja Pertej“, koju su pripremili Majlinda Hodža, Luna Đorđević, Rozafa Malići i Džek Robinson, sa brojnim saradnicima. Time se u protekle dve godine rada obeležilo i 20 godina od prve izložbe savremene umetnosti sa Kosova: „Pertej“, održane u Centru za kulturnu dekontaminaciju 1997, čiji su kustosi bili upravo Škeljzen Malići i Dejan Sretenović, saopšteno je iz Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Iz Centra poručuju da podržavaju kolege iz Prištine, saputnike Škeljzena Malićija i pozvane učesnike programa i to Besu Luci, Majlindu Hodžu i Jetona Neziraja u odluci da se iz solidarnosti i protesta zajedno vrate u Prištinu.

Navode upravo iz solidarnosti i protesta otkazuju promociju knjige „Studija slučaja Pertej“ u Beogradu dok se našim kolegama ne omogući pravo da ravnopravno učestvuju u daljoj saradnji, dok im se ne omogući sloboda kretanja.

Pošto je Malićiju onemogućen ulazak, i ostali članovi grupe odlučili su da se vrate u Prištinu. To je zasnovano na odluci da bi se dalje putovanje I učešće u događaju samo doprinelo daljoj normalizaciji discriminatorne prakse i nehumanog tretiranja građana Kosova. Štaviše, ovaj incident je u suprotnosti sa procesom normalizacije odnosa ove dve zemlje, i primer neuspeha da se omogući jedan od osnovnih njenih principa – sloboda kretanja, saopšteno je iz grupe 2.O.