Najveće povećanje školarine: Saobraćajni fakultet u Beogradu Foto: R. Marković

Najveće povećanje biće na Saobraćajnom fakultetu, na kojem je školarina sa prošlogodišnjih 90.000 dinara porasla na 108.000. Mašinski fakultet povećao je školarine sa 66.000 na 72.000 dinara, Pravni sa 95.000 na 99.000 dinara, Učiteljski sa 99.000 na 102.000 dok će studije za samofinansirajuće studente na Ekonomskom fakultetu ubuduće koštati od 90.218 do 118.708 (do sada je cena bila od 85.272 do 112.200).

Prorektor za nastavu UB Petar Bulat je rekao da najveći broj fakulteta iz godine u godinu održava školarine na istom nivou, što je, kako je ocenio, izenađujuće, jer su samo troškovi struje porasli za 27 odsto. On je naveo primer Mašinskog fakulteta, koji je poslednji put menjao školarinu 2014. godine. Dekan tog fakulteta Radivoje Mitrović kaže da su Savet i Nastavno-naučno veće prihvatili minimalno povećanje, koje će biti u funkciji podizanja kvaliteta nastave. On je rekao da se veći deo finansijskih problema rešava iz sredstava koje Fakultet ostvari kroz saradnju sa privredom.

Dekan Učiteljskog fakulteta Danimir Mandić kaže da je odluka fakultetskih organa da se svake druge godine školarine usklađuju sa porastom cena na malo za tri odsto i da su se studenti s tim saglasili.

Dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić ističe da je školarina povećana za manje od šest odsto, a da je kumulativna inflacija od prethodnog poskupljenja bila 12 odsto. Ekonomski nije menjao cenu od 2103. godine.

Senat je na današnjoj sednici usvojio predlog upisnih kvota za narednu školsku godinu, po kome će na sve nivoe studija biti upisano 29.875 brucoša. Na osnovne akademske i integrisane studije planiran je upis 15.117 studenata, od čega 9.587 u statusu budžetskih. Na master studijama biće 9.451 mesto, od čega 4.090 na budžetu dok će doktorske studije moći da upiše 1.901 student (718 budžetskih).

Senat je usvojio i studijske programe master strukovnih studija za medicinsku sestru, fizioterapeuta, anestetičara, sanitarno-ekološkog inženjera i medicinsko-laboratorijskog tehnologa. Ove studije traju dve godine i na njih će se upisivati studenti u statusu samofinansirajućih.

Povezani tekstovi