Spinovati znači zavrnuti smisao informacija 1Foto: Novi optimizam

Profesor jena tribini „Spin je mrtav, živeo spin“ u Novom Pazaru još rekao kako se priče danas upredaju toliko mnogo kao nikada do sada u istoriji, i toliko ih ima da je za tri godine proizvedena ista količina informacija kao u celokupnoj istoriji civilizacije. Kaže kako živimo u “poplavi informacija, a u toj poplavi ljudi se snalaze kako znaju: neki plivaju, neki su ozbiljno zaronjeni, a neki će postati žrtve”.

U Kulturnom centru u Novom Pazaru, 30. maja, održan je razgovor na temu “Spin je mrtav, živeo spin“. To je bio treći u seriji od deset razgovora koje organizuju IP Clio i Pokret Novi optimizam pod nazivom  Mediji i Novi optimizam, a u okviru obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia. Do sada, razgovori su realizovani u Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i Subotici, dok će se sledeći održati u Užicu, Vršcu, Kragujevcu, Vranju, Šapcu, Zaječaru.

Neke od tema koje su bile predmet razgovora u Novom Pazaru bile su kakva je stvarna moć medija danas i da li su mediji još uvek “psi čuvari” demokratskog društva, ili su okovani lancima i time uslovljenog uticaja; koji su to centri moći koji utiču na medije i koji je uticaj pseudo-događaja na kvalitet i istinitost informisanja; ko, na kraju, zaista oblikuje medijsku scenu Srbije; koje su tehnike i taktike pričanja priča; kako mediji manipulišu i kako se medijima manipuliše u Srbiji.

Menadžer kancelarije OEBS-a u Novom Pazaru Filip Mekmehon, ovom prilikom, donirao je ediciju Multimedia Kulturnom centru, a poklon je primio direktor novopazarskog Kulturnog centa Husein Memić. Menadžer kancelarije je time poslao poruku da OEBS podržava otvoren i inkluzivan pristup medijskoj pismenosti koja se ostvaruje kroz formalno i neformalno obrazovanje.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Branimir Stojković, uvodničar u temu, skrenuo je pažnju na višeznačnost reči spin i spinovanje „spinovanje, odnosno spin znači takođe i predenje, ispredanje bilo čega, najpre pređe, a zatim i priče. Ono gde se spin obogati jeste na nivou priče, opisa nekog događaja, nekog fenomena, nekog političkog junaka“ ističe profesor Stojković.

“Vrlo je dobro za spin da ljudi danas opterećeni masom informacija brzo zaboravljaju stvari. Toliko prime delića informacija koje ne znaju da stave u kontekst, a nemaju ni vremena da razmisle šta to njima znači. I u skladu s tim lako je ljudima ili ponuditi  nov podatak koji je spinovan ili novu priču kaoja je probitačna za onog koji ju je poručio” ističe profesor Radojković.

Fahrudin Kladničanin, programski direktor Akademske inicijative „Forum 10“, rekao je da kada govorimo o spinu to je uvek negativno, uvek je političko, uvek je prekrajanje neke volje, prikrivanje. “Spinovanje je manipulisanje krajnjim korisnicima koji žele da čuju istinu, koju su mediji u obavezi da prenesu, da bi zadovoljili javni interes nas koji želimo da čujemo ono što je realno i istinito. Mi u stvari živimo u hiperprodukciji spinova, jer je naše društo takvo da je cilj nekog centra koji tamo kontroliše medije i proizvodi informaciju, da nas potpuno otrgne od realnih tokova, da mi apsolutno nismo svesni relnosti u kojoj živimo” ističe Fahrudin.

Jahja Fehratović, dekan Filološkog departmana Internacionalnog univerziteta, govorio je o kulturološkoj dimenziji spina ističući da ta ideja nije novijeg datuma, i da je nastala u vremenu kada nisu postojali drugi mediji osim usmenog kazivanja, odnosno epske pesme.

“Živimo u takvom vremenu gde su najznačajniji i najmarkantniji politički spinovi koji se koriste da bi se nanela šteta političkom neistmišljeniku” rekao je dekan i ističe da od druge polovine 20. veka slobodni mediji nisu postojali ni u Srbiji  ni u jugoslovenskom društvu. “Danas je mnogo političkih moći i različitih političkih uticaja, i zato svako ima svoj politički medij i u tom mediju servira informaciju selektivno onako kako njemu odgovara, zbog čega i jesmo pod udarom spinova i najrazličitijih informacija” zaključuje profesor Fehratović.

Enes Radetinac, urednik poratala Glas Sandžaka, rekao je kako je najbolje manipulisati novinarima tako što će se udariti na egzistenciju. “Ako mi dozvolimo da političari koje smo mi birali upravljaju nama građanima ali i novinarima, onda je problem u nama, ne u njima.  Ne mogu razumeti urednike, a potom ni novinare koji mogu sebi dozvoliti da političar utiče na taj način da oni spinuju mnoge informacije. Uvek treba da postoji neka granica i oni moraju da se bore protiv toga, jer ako se jednom podlegne pritisku biće sve gore” zaključuje Radetinac

Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta, stao je u odbranu kolega “malo je sužen prostor da bi se danas našla alternaiva, ne mogu se naći mediji koji bi zadovoljili vaše visoke profesionalne kriterijume i koji vas neće terati da radite nešto što nije časno i sa tog stanovišta ja imam razumevanja za kolege” ali ističe i da bez lične hrabrosti, i to ne samo u novinarstvu, već u bilo čemu, nema nikakvog napretka.

Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio osvrnuo se na još jedan efekat spinovanja a to je stvaranje moralne panike kojom se “ostvaruju uslovi vrlo ozbiljne društvene kontrole, jednog ili više društvenih segmenata, jer se dolazi do toga da jedna grupa onih koji su na vlasti i koja kontroliše medije ostvaruje posrednu ili neposrednu kontrolu nad grupama kojima hoće da upravlja”.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=wOqc_dHPkQ0]