Šta su pre 20 godina zagovarali GSS i Goran Svilanović? 1

I pre dve decenije je bilo disonantnih tonova unutar opozicije u vezi metoda borbe protiv vlasti, ali tada je najveći deo oponenata Slobodana Miloševića smatrao da je pobeda na izborima jedini ispravan i realan put rušenja tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i njegove diktatire na tlu veće članice zajedničke države sa Crnom Gorom.

Mada su potonji, petooktobarski događaji pokazali da je lider Socijalističke partije Srbije ustuknuo tek pod pritiskom uličnih protesta posle prve runde predsedničke „trke“, kada je kandidat Demokratske opozicije Srbije dr Vojislav Koštunica osvojio 48 odsto glasova, a DOS pokrenuo masovne štrajkove i demonstracije, s tvrdnjom da je njen kandidat još bolje „prošao“ kod naroda a vlast to prikrila izbornom krađom i zakazivanjem drugog kruga.

„Svrgavanje diktatora nije davanje legimiteta, a u ovom trenutku izbori su nam jedino sredstvo borbe“, ocenio je u julu 2000. godine predsednik Građanskog saveza Srbije Goran Svilanović, uz konstataciju da je Milošević „preplašen“zbog jedinstva opozicije i narodnog nezadoljstva.

Lider GSS rekao je i da „treba očekivati da Milošević nastavi sa primenom parapravnog nasilja, dok god opozicija bude jedinstvena“, kao i da će režim „u nekom trenutku morati da posegne za izvanpravnim nasiljem, što će predstavljati njegov kraj“.

Ubeđen u svrgavanje Miloševića, ovaj doktor pravnih nauka i političar, kasnije postavljen za ministra spoljnih poslova SRJ, smatrao je i da bi “DOS trebalo da napravi spisak od deset istaknutih pojedinaca za izbornu pobedu koji će se naći u sastavu buduće demokratske Vlade”.

Prema viđenju naknadnog člana raznih nevladinih organizacija i Pakta za stabilnost, koordinatora u OEBS-u i generalnog sekretara Regionalnog veća za saradnju (poslednjui funkciju obavljao do kraja 2018. godine), u tom timu bi između ostalog trebalo je da se nađu “Miroljub Labus iz G-17 Plus, Slobodan Vučetić i Zoran Ivošević, sudije i istaknuti članovi pojedinih opozicionih stranaka”, svi sa zadatkom da “promovišu reforme po Srbiji”.

Upitan da li smatra mogućim priključenje, u to vreme vrlo jakog, Srpskog pokreta obnove sastavu DOS-a, Svilanović je odgovorio da “od SPO ništa ne očekuje, niti išta čeka”, ali da će poštovati svaku odluku te partije o lokalnim i svim drugim izborima 2000. godine.

Dve decenije kasnije, za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore na teritoriji Srbije prijavljena je 21 izborna lista, a od onih s prefiksom opozicione (Srpska radikalna stranka, Metla 2020, Pokret slobodnih građana, Narodni blok, Pokret Dosta je bilo, Pokret 1 od 5 miliona…) u republičku Skupštinu su ušli samo Srpski patriotski savez, Aleksandra Šapića (kao “bronzani”, iza Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije) i četiri manjinske partije.

Ostale nisu prošle cenzus spušten sa pet na tri odsto, dok su Savez za Srbiju – pod čijom kapom su se okupili Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, uz više manjih partija i udruženja – i Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” ostali (ne)zadovoljni rezultatima svog sprovedenog bojkota izbora, zbog nerevnopravnih pripremnih uslova. Bez poslaničkih mandata, takođe.

„Čekam radnu knjižicu iz Narodne skupštine i vraćam se u izdavaštvo i u NVO sektor. Sa grupom višegodišnjih prijatelja i saradnika želim da Srbiju upoznam sa modernim konzervativizmom i demohrišćanskim političkim idejama kroz razne internet forme, časopise, knjige, gostujuće predavače, okrugle stolove, tribine… Srbija važi za konzervatitvnu sredinu, što se često interpretira kao nešto negativno, a zapravo ne znamo šta znači biti konzervativan u pozitivnom smislu te reči. To nije nekritično čuvanje starih i prevaziđenih društvenih obrazaca, već oprezno i mudro građenje novih na najboljim tradicijama iz prošlosti. To je, uostalom, duhovni i intelektualni temelj političkog delovanja Srpskog pokreta Dveri, pa ću kroz ovaj povratak korenima spojiti posao i politiku“, objasnio je za Danas Boško Obradović, lider Dveri i jedan od “ražalovanih” poslanika starog saziva Skupštine.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Šta su pre 20 godina zagovarali GSS i Goran Svilanović?”

  1. Kad se govori o prošlosti i srpskoj diplomatiji kojom je početkom 21 stoleća dominirao diplomatski djak kao ministar spoljnih poslova,Goran Svilanovič,nije se proslavio svojim radom.Prvo što je porušio srpsku diplomatiju je vraćanje u domovinu srpskog ambasadora mILANA ST >Protića,već nakon šest meseci.Ista situACIJA SE PONOVILA I DRUGI PUT U šVAJCARSKOJ,KADA JE OPET ISTOG DIPLOMATU VRATIO U BEOGRAD NAKON ŠEST MESECI.REČ JE O ČUVENOM ISTORIČARU,KNJIŽEVNIKU I POLIGLOTI,MILANU ST. PROTIĆU,DOK SU KVALIFIKACIJE SVILANOVIĆA KOJI JE RUKOVODIO DIPLOMATIJOM,BILE DALEKO ISPOD VRAĆANOG AMBASADORA IZ USA I ŠVAJCARSKE.

  2. Ceo tekst je posvecen G.Svilanovicu, pa se logicno ocekuje da se tekst i zavrsi nekom njegovom recju, ili izjavom . Kad ono- Bosko Obradovic ! Sve suprotno Svilanovicu. Svasta!

  3. Goran Svilanović i GSS koji je pripadao svetskom jednopolarnom poredku („demokratskom“ fašizmu) zagovarao je i radio haos kao što je to u svetu radio i njihov pokret. Pri tome su se svi dobro obogatili.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.