Hag traži hapšenje Radete i Jojića, Srbija odbija 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Nastavićemo da se zalažemo pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove da se sudski postupci vode pred nadležnim sudom u Srbiji, uz davanje svih garancija za nepristrasno i fer suđenje – ističu za Danas iz Ministarstva pravde u vezi sa slučajem dvoje radikala koje Hag traži zbog ucenjivanja svedoka tokom suđenja njihovom lideru Vojislavu Šešelju.

S druge strane, iz Mehanizma u Hagu za Danas naglašavaju da su sve članice UN, uključujući Republiku Srbiju, dužne da se pridržavaju naloga za hapšenje optuženih Radete i Jojića, „što znači da oni moraju biti uhapšeni, privedeni i bez odlaganja prebačeni u Pritvorsku jedinicu UN“.

Podsetimo, Mehanizam je u februaru potvrdio raniju odluku da će suditi Radeti i Jojiću, koji se terete da su pretili i ucenjivali svedoke optužbe u procesima protiv predsednika SRS Vojislava Šešelja da ne svedoče ili da promene iskaz u Šešeljevu korist. Apelaciono veće Mehanizma odbilo je žalbu koju je na tu prvostepenu odluku uložila Srbija.

Veće je zaključilo da kineski sudija Liju Daćun nije pogrešio kada je ranije odlučio da se, zbog odbijanja ključnih svedoka da daju iskaze ako suđenje bude u Srbiji, Radeti i Jojiću sudi u Hagu.

U maju prošle godine, sudija Daćun je poništio prvobitnu odluku ovog suda kojom je proces radikalima bio ustupljen Srbiji. On je tada izdao i novi nalog za hapšenje dvoje radikala i Srbiji naložio da ih bez odlaganja izruči u Hag.

Inače, pitali smo Ministarstvo pravde šta misli o odluci predsednika Mehanizma, sudije Karmela Ađijusa da haški osuđenici ne mogu više da računaju da će biti pušteni na slobodu nakon odslužene dve trećine kazne kao što je to do sada bila praksa, iz Ministarstva podsećaju da je i na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN u novembru prošle godine Srbija ukazivala da postoje određene tendencije da se decenijska praksa u izdržavanju kazni izrečenih pred Tribunalom i Mehanizmom izmeni.

„Srbija je u nekoliko navrata, kroz ranije izveštaje Mehanizma, kao i poslednji, za period od 16. maja do 15. novembra 2019. godine, obaveštena o zahtevima da se traže izmene Pravila 151 Pravilnika o postupku i dokazima, koji se tiče opštih standarda za pomilovanje, ublažavanje kazne ili prevremeno puštanje na slobodu. Ističemo da je Rezolucijom Saveta bezbednosti 2422 (2018), Mehanizam ohrabren da razmotri uslovni režim ranog otpuštanja. Stav da osuđenici ne mogu da budu pušteni na slobodu nakon odslužene dve trećine kazne predstavljaju najavu neopravdanih promena u radu Mehanizma, na šta je takođe ukazano naslednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u novembru prošle godine“, ukazuju iz Ministarstva pravde.

Srbija je zabrinuta, naglašavaju u ovom Ministarstvu za Danas, jer je teško poverovati da je koincidencija da se ovo pitanje stavlja na „dnevni red“ u trenutku kada nekoliko državljana Republike Srbije stiče ili je steklo uslov za puštanje na prevremenu slobodu, posle isteka dve trećine kazne zatvora, a većina njih je podnela zahtev za puštanje za prevremenu slobodu predsedniku Mehanizma.

„Naglašavamo da se radi o ljudima poodmakle starosne dobi i lošeg zdravstvenog stanja, te da pravično rešavanje ovih slučajeva, iz razloga humanosti, ne bi smelo da izostane“, ističu u Ministarstvu pravde za naš list.

Ko ne može na slobodu?

Predsednik Mehanizma, Karmel Ađijus, početkom marta odbio je da na prevremenu slobodu pusti bivšeg šefa Kriznog štaba Autonomne regije Krajina Radoslava Brđanina, osuđenog na 30 godina zatvora, naglasivši da Brđanin „nije jasno i glasno pokazao da je uspešno rehabilitovan u zatvoru“, kao i da je „težina njegovih zločina prepreka puštanja na slobodu“, pored toga što je izdržao dve trećine kazne zatvora. Uslove za puštanje na prevremenu slobodu ispunili su i generali Sreten Lukić, Vlastimir Đorđević i Nebojša Pavković.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.