Osnovati Postjugoslovenski fond za pomirenje

… na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM), u svojoj publikaciji „Kako EU može doprineti pomirenju postjugoslovenskih zemalja“, preporučuju sledeće:

1. Osnažiti domaća pravosuđa i njihovu međusobnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina:

* Podrška da Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) postane motor regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina – da pomogne u kreiranju regionalne tužilačke strategije, da obezbedi lakši pristup dokazima i utvrđenim činjenicama pred Haškim tribunalom, pruži stručnu podršku u istragama i pripremanju optužnica protiv pojedinaca koji su učestvovali u planiranju zločina, a danas su na pozicijama koje ih štite od krivične odgovornosti.

* Rešavanje bilateralnih sporova između Srbije i Hrvatske potpisivanjem sporazuma o procesuiranju ratnih zločina, kojim bi se suđenja odvijala prema prebivalištu optuženika, što bi u praksi otklonilo moguće štetne posledice primene principa univerzalne nadležnosti, sadržanog u zakonu Srbije i hrvatskog Zakona o ništetnosti pravnih akata proizvedenih u Srbiji.

* Odustajanje Predsedništva BiH od principa teritorijalne nadležnosti i prihvatanje standarda da svaka država sudi svojim državljanima, jer taj pristup najviše doprinosi kritičkom preispitivanju unutar društva i u suočavanju sa sopstvenom odgovornošću prema drugima.

2. Potpisivanje političkog sporazuma kojim će se postjugoslovenske zemlje obavezati da u razumnom roku stvore uslove za osnivanje REKOM-a:

* Potpisivanje sporazuma u okviru Berlinskog procesa, na samitu u Londonu u julu 2018. Sporazum treba da sadrži mogućnost kasnijeg priključivanja, kao i poziv preostalim zemljama u tom smislu.

* Povećanje vidljivosti ciljeva i zadataka buduće Komisije, posebno značaja popisa ratnih žrtava u kontekstu humanizacije drugih žrtava i javnog priznanja svih 130.000 žrtava.

3. Akcioni plan Strategije za Zapadni Balkan Evropske komisije za verodostojnu perspektivu proširenja treba da predvidi mere kojima će izričito:

* Podržati osnivanje i rad REKOM-a.

* Podržati saradnju domaćih tužilaštava sa MMKS u kreiranju i implementaciji regionalne tužilačke strategije, definisati njenu izradu do sredine 2019.

4. Evropski parlament da pruži snažnu podršku pomirenju u regionu kroz rezoluciju kojom bi se podržali osnivanje i rad regionalne međuvladine komisije

5. Evropska komisija i Evropski parlament da organizuju donatorsku konferenciju i osnivanje Postjugoslovenskog fonda za pomirenje – koji bi finansirao regionalne projekte usmerene ka izgradnji mira i rešavanju zajedničkih problema.

Bilateralni sporovi

U delu publikacije REKOM-a pod nazivom „Bilateralni sporovi“, podseća se na suđenje i presudu dvojici državljana Hrvatske 2011. u Srbiji, što je izazvalo burne političke reakcije u Hrvatskoj. Navodi se da je kao odgovor na suđenje hrvatskim državljanima, Sabor Republike Hrvatske iste godine doneo Zakon o ništavnosti određenih pravnih akata pravosudnih tela bivše JNA, bivše SFRJ i Srbije, koji je, prema ocenama pravnih eksperata, uskratio hrvatskim braniteljima pravo na odbranu kroz pravnu pomoć institucija Hrvatske i nametnuo im osećaj nesigurnosti kad putuju u inozemstvo. S ciljem da se prevaziđu nastali problemi, tadašnji predsednici Hrvatske i Srbije, Ivo Josipović i Boris Tadić, u februaru 2012. pokrenuli su inicijativu za potpisivanje bilateralnog sporazuma prema kojem bi se pitanje ratnih zločina rešavalo prema prebivalištu optuženika. U skladu s tim principom, bilateralni sporazum bi prevladao srpski zakon o univerzalnoj nadležnosti, ali i hrvatski zakon o ništavnosti pravnih akata proizvedenih u Srbiji. Predsedništvo BiH, koje je takođe bilo pozvano da potpiše ovaj bilateralni sporazum, nije prihvatilo predloženo rešenje, zalažući se za primenu principa teritorijalne nadležnosti, da se sudi u državi na čijoj je teritoriji počinjen ratni zločin. Ministarstava pravosuđa i tužilaštava Hrvatske i Srbije su bila na putu potpisivanja bilateralnog sporazuma, ali su predsednički izbori u Srbiji, a potom i predsednički izbori u Hrvatskoj doneli zaokret u odnosima Srbije i Hrvatske, a dotadašnji rezultati su stornirani. Ipak, ističe se u publikaciji REKOM, ohrabruje dogovor između predsednika Srbije i Hrvatske iz februara 2018. da institucije dve države nastave prekinute poslove oko potpisivanja bilateralnog sporazuma o procesuiranju ratnih zločina prema prebivalištu optuženika.