Služba se rukovodi sistemom učešća žrtava, vodi imenik zastupnika i sistem za plaćanje troškova zastupanja žrtava. Uz to, moja služba pruža žrtvama pomoć u vezi s krivičnim postupcima, ističe Silke Studžinski (Studzinsky), načelnica Službe za učešće žrtava Specijalizovanih veća Kosova, u javnosti poznatijeg kao Specijalnog suda za Kosovo.

* Kako ćete da stupite u kontakt sa žrtvama zločina koji su se dogodili pre 20 godina?

– U ovom trenutku, ja ne znam ko su žrtve. Optužbe i mesta zločina ćemo znati tek kada se optužnica obelodani. Tada će lica koja su pretrpela štetu kao posledicu nekog od krivičnih dela iz optužnice moći da se prijave da postanu žrtve koje učestvuju u postupku. Zasad, uspostavljam komunikaciju s različitim zajednicama i upoznajem ih sa Specijalizovanim većima Kosova i sistemom učešća žrtava.

* Mislite li da će sve žrtve biti u mogućnosti da vas kontaktiraju imejlom ili poštanskim pismom?

– Potencijalne žrtve krivičnih dela za koja Specijalizovana veća imaju nadležnost žive na Kosovu, ali i drugde. Ja nastavljam da radim na uspostavljanju komunikacije s potencijalnim žrtvama i predstavnicima tih zajednica. Kada optužnica bude obelodanjena, lica će moći da se prijave putem prijavnog obrasca. Poziv će biti objavljen ne samo na internet stranici Specijalizovanih veća već i posredstvom drugih medija. Uz to radimo i na izgradnji mreže s nevladinim organizacijama koje su povezane s različitim zajednicama na Kosovu. Nadam se da će sva lica koja su žrtve krivičnih dela koja će se naći u optužnici biti dovoljno informisana i da će moći da iskoriste različite načine na koje mogu da dostave prijave mojoj službi u Hagu.

* Mogu li žrtve istovremeno da budu i svedoci?

– Da, i to je moguće. Mogu da se prijave da steknu svojstvo žrtve koja učestvuje u postupku, sa znatnim pravima u postupku. U isto vreme, jedna od strana u postupku može da odluči da ih pozove da svedoče.

* Koliko smo upoznati, žrtve mogu da se prijave neposredno nakon obelodanjivanja optužnice, što znači da mogu da doprinesu već pripremljenom predmetu. Šta će se desiti s ostalim žrtvama koje neće imati priliku da svedoče ukoliko ne bude optužnice protiv njihovih „agresora“?

– Pravni okvir Specijalizovanih veća koji je usvojila Skupština Kosova ne predviđa ulogu za žrtve tokom istraga. Žrtve će biti određene izborom krivičnih dela i osumnjičenih lica povezanih s tim delima koje identifikuje specijalizovani tužilac. O tužilačkoj politici i strategiji je najprimerenije razgovarati sa Specijalizovanim tužilaštvom. Moram da podsetim da Specijalizovana veća Kosova imaju nadležnost nad krivičnim delima počinjenim ili započetim na Kosovu tokom relevantnog perioda, od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000, koji su povezani s događajima iz takozvanog Izveštaja Dika Martija. Zakon specijalizovanom tužiocu daje ovlašćenje da izabere predmete koje će izvesti pred sudiju za prethodni postupak.

* Jesu li se već neke žrtve obratile Vašoj službi, i zašto?

– Žrtve različitih zločina su mi se obratile kako bi stekle informacije o sistemu učešća žrtava. Tek kada optužnica bude potvrđena i obelodanjena, znaćemo koje su optužbe i, samim tim, ko može da dobije status žrtve koja učestvuje u postupku.

* Većina ljudi na Kosovu se plaši da govori o potencijalnim zločinima zvaničnika OVK. Zbog čega mislite da žrtve neće biti strah da govore?

– Veoma je važno razumeti da će se, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, prijave držati u poverenju. One neće biti obelodanjene niti odbrani niti tužilaštvu. To znači da će identitet žrtava biti zaštićen od obelodanjivanja ukoliko one ne žele da otkriju da su se prijavile za učešće. Međutim, u ovom slučaju žrtve treba da budu obazrive i ni sa kim da ne dele činjenicu da učestvuju u postupku. Naravno, učešće žrtava je dobrovoljno. Duboko se nadam da će se sve veći broj žrtava prijavljivati za učešće u postupku čim budu uvidele da nisu same i da ih ima mnogo.

* Kroz istoriju, svi zločinci su poznavali svoje žrtve. Mislite li da osumnjičeni zvaničnici OVK mogu da dođu do žrtava pre vas i da ih prisile da ne govore?

– Kao što je poznato iz primera drugih sudova i tribunala, nije uvek slučaj da počinioci poznaju žrtve koje će učestvovati u postupku. Zbog svog položaja ili lokacije, moguće je da neki počinioci ne znaju pravi identitet žrtava. Štaviše, moguće je da će se „indirektnije“ žrtve prijaviti i da će im biti odobreno pravo na učešće u postupku – na primer, članovi porodica lica koja su pretrpela neposrednu štetu kao posledicu zločina. U velikom broju slučajeva oni ne znaju šta se dogodilo i, u ovom slučaju, oni neće biti svedoci o činjenicama. Uz sve ovo, ukoliko se žrtvama ili svedocima preti ili ih se zastrašuje, to za posledicu može da ima krivično gonjenje za dela protiv vršenja pravosuđa, koja su dosta ozbiljna krivična dela.

* Kako ćete da štitite žrtve?

– Postupak prijavljivanja pruža određeni stepen zaštite iz razloga što se prijave neće obelodanjivati niti u javnosti, niti odbrani, niti tužilaštvu. Ukoliko lica budu svedočila u svojstvu žrtve, biće im pružen pun spektar zaštitnih mera koje su na raspolaganju Specijalizovanim većima, uz primenu vrednih pouka iz iskustava drugih sličnih ustanova.