Foto: Nemanja JovićVeć duže vreme, ponašanje vlasti i način donošenja odluka, kao i aktuelni događaji, konstituisanje novog parlamenta i izbor nove vlade, otvorilo je pitanje da li je u ovoj zemlji urušen ustavni poredak. Da li pravni poredak sa svojim najvišim pravnim aktom treba jasnije da kanališe politički život, i da li se kod nas događa upravo suprotno, za Danas govori Svetozar Čiplić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
* Premijerka Brnabić je nedavno izjavila da se o sastavu Vlade Srbije pita isključivo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako komentarišete tu izjavu?
– To je potpuno nepoznavanje Ustava. Bez obzira šta je izvorno po struci, neko ko obavlja državnu funkciju mora da zna kako državni organi funkcionišu. Očigledno je da joj je najvažniji lični odnos koji ima prema predsedniku republike. Predsednik republike može da predloži mandatara, i ništa više. Nažalost, premijerka je pokazala pravno i političko nepoznavanje ustavno pravnog sistema Srbije.
* Da li vam se čini da Ustav nije precizno odredio odnos funkcija predsednika države i predsednika stranke?
– To je tačno, ali ne vidim u tome osnovni problem. Osnovni problem je u tome što je Ustav Republike Srbije iz 1991. i aktuelni iz 2006. godine, rađen po uzoru na francuski ustav iz 1958. Međutim, za razliku od francuskog ustava koji je uveo polupredsednički sistem i jasno ga definisao, pre svega u smislu ko je šef izvršne vlasti, a to je predsednik republike, zbog čega se on i bira neposredno. Ustavi Srbije nisu do kraja izveli taj model, nego su ostavili prostora da u zavisnosti od toga koliko ste jaka politička ličnost, bili predsednik vlade ili predsednik države, tu bude moć. Jedini trenutak u kom je uspostavljena nekakva ravnoteža je trenutak kada je Koštunica bio predsednik vlade, a Tadić predsednik republike. Jedan od najvećih srpskih državnika, pokojni premijer Đinđić, govoreći o Jugoslaviji kao nedovršenoj državi, nažalost je predvideo i da je Srbija buduća nedovršena država. Da, i mi jesmo nedovršena država.
* Sličnu situaciju smo imali i 2008. godine. Boris Tadić bio je i predsednik države i predsednik stranke koja je pobedila na izborima.
– Sasvim je prirodno da kada predsednik republike izlazi na izbore, ne izlazi kao lice koje nema veze sa nekom političkom opcijom. Problem je u tome što Ustav nalaže da bez obzira što ste vi izabrali kandidata neke političke stranke, za predsednika republike, on mora da zastupa sve građane Srbije. U tom smislu, postoji u Ustavu nepisana konvencija, da mora da podnese ostavku na mestu predsednika stranke, jer više ne predstavlja samo članove i simpatizere svoje stranke već sve građane. Nažalost, nismo dovoljno demokratski sazreli da u tome vidimo neki problem. To je uradio samo Tomislav Nikolić. On je bio jedan od najnevidljivijih predsednika republike.
* Da li tako i treba da izgleda funkcija predsednika republike?
– Ne. Ako se bira neposredno, on je po Ustavu spreman da bude šef izvršne vlasti, i da bude ravnopravan sa parlamentom. Ukoliko ga kao u Austriji, Mađarskoj ili Nemačkoj bira parlament, on je slabiji eksponent izvršne vlasti. To su stabilni sistemi. U tom sistemu unapred znate ko će biti šef izvršne vlasti. U našem sistemu, nažalost, ne poznajete do kraja, ko će biti šef izvršne vlasti. Podsetimo se ko je u vreme premijera Đinđića bio predsednik države? To je bio Milan Milutinović, krajnje nevidljiv čovek. Pri tome, biran je neposredno. Mi ćemo uvek kao fleksibilniji sistem trpeti pomeranje političke moći sa predsednika republike na predsednika vlade, ili čak na prvog potpredsednika vlade.
* Prošlog meseca konstituisan je novi saziv parlamenta.
– Imali smo konstitutivnu sednicu skupštine, gde su samo konstatovani mandati. Za narodnu skupštinu možemo da kažemo da je konstituisana onda kada je tako organizovana da može da obavlja sve svoje nadležnosti. Konstituisanje parlamenta je povređeno kroz član 4 poslovnika, koji kaže da se na prvoj sednici narodne skupštine potvrđuju mandati narodnih poslanika, potom se vrši izbor predsednika narodne skupštine, vrši izbor potpredsednika narodne skupštine i imenuje generalni sekretar. Vrlo je jasan član 4, gde na prvoj sednici morate da uradite te četiri navedene radnje, a uradili su samo jednu. Drugim rečima, ovaj režim ima manir da ignoriše Ustav i da drži van funkcije što je više moguće državnih ustanova. Sada nemamo konstituisan ni parlament, ni vladu, ni autonomnu pokrajinu, ni lokalnu samoupravu. Jedini ko je u mandatu je predsednik republike i sudovi. To se zove autokratija.
* Već mesecima se vodi polemika u javnosti oko toga da li je vanredno stanje uvedeno po Ustavu ili je Ustav tom prilikom prekršen.
– Kod vanrednog stanja, odluku donosi narodna skupština. Sekundarna norma Ustava kaže da ukoliko narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, tu odluku će doneti predsednik skupštine, predsednik vlade i predsednik republike. Mi to nismo imali. Problem je bio u tome što predsednica narodne skupštine, na jedini način na koji može da utvrdi da li će se skupština sastati ili ne, je da je sazove, da ima dnevni red i da pošalje poziv poslanicima. Ona to nije uradila. Sam Ustavni sud nažalost, rekao je da je na osnovu njene procene da skupština ne može da se sastane, odluku doneo taj trijumvirat. U faktičkom, procesnom smislu, niko nije utvrdio da taj isti parlament ne može da se sastane. Sa druge strane, kada se posle devedeset dana skupština sastala, da odobri uvođenje vanrednog stanja, važile su iste epidemiološke mere koje su važile i onda kada skupština nije mogla da se sastane. Pri tome, Zakon o odbrani, koji ima jednu neustavnu odredbu, vanredno stanje, koje nije ratno, nego se tiče nepogoda, bolesti itd, procenu o tome da li je ugroženo zdravlje građana, po tom zakonu donosi ministar odbrane. Ustav to ne predviđa. To je više nego zloupotreba ustavnog sistema.
* Svedočimo višegodišnjem ćutanju Ustavnog suda na zloupotrebu ustavnog sistema. Kako, kao nekadašnji sudija Ustavnog suda, to komentarišete?
– Kod Ustavnog suda, koji bi trebalo da bude nova, zasebna grana vlasti, uvek se potencira njegova stručnost i njegova nezavisnost, čak i veća u odnosu na redovne sudske organe. Ustavni sud nije deo sudskog sistema. Naš sistem je jedan od modernijih, gde se pokušava smanjenje uticaja političke vlasti, parlamenta i izvršne vlasti. Kada pogledate, imate uticaj izvršne vlasti, parlamentarne, zakonodavne, predstavničke vlasti i sudske vlasti na izbor sudija. Pitanje je i da li su to ljudi od integriteta, bez obzira kako su tu došli… Kolega Dajović sa beogradskog Pravnog fakulteta, rekao je da je odluka Ustavnog suda povodom inicijative za ocenu ustavnosti odluke uvođenja vanrednog stanja epitaf na Ustav Srbije. Oni su zapravo branili izvršnu političku vlast od Ustava, a ne Ustav od političke vlasti.
Parlamentarizam u Srbiji je neuspešan
* Dosta se govori o promeni Ustava, pogotovo sada, kako je SNS osvojio većinu veću od dvotrećinske. Svi su fokusirani na preambulu Ustava. Međutim, da li se u senci preambule, može provući promena načina izbora predsednika države, te da predsedničkih izbora 2022. možda i ne bude?
– Preambula nema pravno dejstvo, ona je svečani, uvodni deo ustava, i menjajući preambulu, brišući, i opisujući nešto drugo, ne menjate u Ustavu ništa. Ona ne pripada normativnom ustavnopravno obavezujućem delu. Ako hoćete da menjate način izbora predsednika, morate da promenite normativni deo Ustava. Parlamentarizam se u Srbiji nije pokazao kao uspešan model. U Srbiji bi daleko bolje bilo da se uvede kancelarski princip, gde predsednika vlade bira skupština, a on bira članove vlade koji su njemu odgovorni, a ne skupštini. Predsednik bi se u tom slučaju birao od strane parlamenta, i on bi imao reprezentativnu i protokolarnu funkciju.
U pustinji
* Trideset godina od uvođenja višestranačja u Srbiji, da li smo za to vreme optrčali krug i vratili se na početak?
– Počeli smo da trčimo i došli smo u neku pustinju u kojoj ne znamo kako da se snađemo. Pogledajmo Ustav iz 2006, koji su donele političke stranke koje više nisu u parlamentu – DS, DSS i SRS. Kada pogledamo 14 ustava koje je Srbija donela od 1835. do danas, izgledalo bi kao da smo mi država koja mnogo daje i usavršava svoju ustavnost. Ne, mi smo država koja svoju ustavnost menja, ili je prilagođava situaciji, umesto da situaciju prilagođava Ustavu. I u partijskom i u demokratskom sistemu nemamo stabilnost. Mi jesmo negde krenuli, ali je sigurno da nigde nismo stigli.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
