Nasilje i mržnja nad trans i interseks osobama 1Foto: Medija centar

Trans osobe su osobe čiji se rodni identitet razlikuje od pola pripisanog po rođenju. Kada se kaže trans osobe, misli se na krovni pojam koji obuhvata i transpolne, transrodne, rodno-nebinarne (osobe koje se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene) rodno-fluidne osobe, kros-dresere, itd.

Neke trans osobe žele da prilagode svoje telo svom doživljaju roda, odnosno rodnog identiteta, dok veliki broj trans osoba ne želi ili nije u mogućnosti da se podvrgne hirurškoj i hormonskoj terapiji iz različitih razloga. Interseks je krovni pojam za osobe rođene sa anatomijom polnih organa koja nije u skladu sa tipičnim medicinskim definicijama muškog ili ženskog pola.

Usled netipičnog rodnog identiteta i izražavanja, trans i interseks osobe svugde u svetu, pa i u Srbiji, trpe diskriminaciju, mržnju, nasilje, kao i nerazumevanje i odbacivanje okoline.

Problemi trans i interseks osoba se javljaju u različitim sferama života, nekada i u porodici gde roditelji ne razumeju trans dete i vrše pritisak nad njim da se uklopi u očekivane rodne uloge, potom u školi, gde vršnjaci ispoljavaju agresiju prema svima koji su različiti, zatim na studijama gde se mogu javiti osude od strane drugih studenata, neretko i profesora.

Veliki problem predstavlja i zapošljavanje, pogotovo kada lični dokumenti ne odgovaraju rodnom identitetu osobe. Nije retkost da se desi i negativan tretman na poslu od kolega ili nadređenih.

Nasilje prema trans osobama, odnosno zločini iz mržnje, veoma su rasprostranjeni u svetu, pa tako i u Srbiji (Vjeran Miladinović Merlinka, ubijena je 2003. godine, a njen ubica nije nikad otkriven).

Važan, možda u pravnom smislu ključni trenutak u životu jedne trans osobe, predstavlja pravno priznanja roda, odnosno procedura koja omogućava promenu podataka u ličnim dokumentima kako bi podaci u dokumentima odgovarali identitetu trans osobe. Ovaj proces je često dugotrajan i mučan i stavlja trans osobe u egzistencijalni vakum.

U Srbiji i dalje ne postoji krovni zakon koji bi na sveobuhvatan način regulisao položaj i prava trans i interseks osoba, odnosno pravno priznanje roda.

Ono što je novina u Srbiji jeste činjenica da od početka ove godine, genitalne operacije ne predstavljaju neophodan uslov za promenu ličnih dokumenata. Do 2019. je pravno priznanje željenog rodnog identiteta bilo uslovljeno nizom medicinskih zahvata kao što su prolazak kroz različita medicinska ispitivanja kao i psihijatrijske, endokrinološke, hirurške i druge procedure.

Od 1. januara 2019. godine, na osnovu novog Zakona o matičnim knjigama, ministar državne uprave i lokalne samouprave i ministar zdravlja, sporazumno su doneli Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola po kome opštinska, gradska ili uprava grada Beograda, donosi rešenje na osnovu kojeg se upisuje činjenica o promeni pola u matičnu knjigu rođenih.

Ovu potvrdu izdaje zdravstvena ustanova nakon sprovedene jednogodišnje hormonske terapije, uz indikaciju i praćenje lekara specijaliste psihijatra i lekara specijaliste endokrinologa ILI izvršene hirurške intervencije promene pola. Ovo rešenje nije dovoljno dobro jer trans osobe. Tome u prilog ide i revidirana verzija međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije, gde se transrodnost više ne nalazi u sferi mentalnih poremećaja.

Sveobuhvatno rešenje za trans i interseks osobe bilo bi usvajanje Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, koji je kreirala i koji javno zastupa organizacija Geten.

Ovaj model zakona definiše pravo na rodni identitet i slobodno izražavanje i zasniva se na principu potpune depatologizacije i samoodređenja, kao jednom od fundamentalnih ljudskih prava. Zakonom bi se omogućilo priznavanje pravnog kontinuiteta ličnih prava i obaveza trans i interseks osoba, kao i brza i jednostavna procedura promene ličnih dokumenata i mogućnost promene oznake pola u matičnoj knjizi rođenih na način da se u rubrici oznaka za pol, pol može označi kao muški ili ženski ili „drugo“.

Ovaj zakon takođe reguliše bračna, roditeljska, imovinska i druga prava trans i interseks osoba i omogućava Srbiji da reguliše ovo vrlo važno pitanje na koje se naša zemlja obavezala ratifikovanjem brojnih međunarodnih dokumenata i domaćih strateških akata, poput Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

Autorka je koordinatorka javnog zagovaranja/Geten, Centar za prava LGBTIKA osoba

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.