RTS ćuti o sirotinji juga Srbije 1Foto: FoNet TV FoNet

Ovo su rezultati istraživanja realizovanog u okviru projekta „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.038 ispitanika iz Nišavskog, Pčinjskog, Pirotskog i Jablaničkog okruga. Projekat je obuhvatao i monitoring 735 priloga u centralnom Dnevniku 2 i jutarnjem Dnevniku RTS-a, emitovanim u toku jula ove godine. Realizovali su ga Media i reform centar Niš, Centar za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalna koalicija za decentralizaciju.

Prema rezultatima istraživanja, najveći broj građana juga Srbije, njih 43,5 odsto, smatra da javni servis ne prepoznaje šta je javni interes njihovog regiona, dok 34,9 odsto veruje da je takav interes tek „delimično prepoznat“. O temama „van Beograda“ RTS „nedovoljno“ izveštava, smatra 39,5 odsto anketiranih, dok 16,7 odsto ocenjuje da su takve teme „potpuno zapostavljene“. Jug Srbije je „nedovoljno vidljiv“ na javnom servisu za 42,8 odsto ispitanika, a „potpuno nevidljiv“ za njih 18,4 odsto.

Najveći broj građana juga Srbije smatra da je njihov region na RTS-u najvidljiviji prilikom političkih kampanja i poseta zvaničnika (38,9 odsto). Značajno manje ispitanika smatra da je jug Srbije vidljiv kroz izveštaje o crnoj hronici i elementarnim nepogodama (16 odsto), priče o o siromaštvu (12,8 odsto), te kulturno-umetnička i sportska dešavanja (12,4 odsto).

– Očigledna je diskriminacija građana i građanki juga Srbije kroz suspenziju informacija koje su od javnog interesa, čime se narušavaju njihova prava garantovana zakonima, a onemogućava im se i da o pitanjima važnim za njihov život ravnopravno i samostalno odlučuju. Kada je deo stanovništva na ovaj način obespravljen, dovodi se u pitanje i samo funkcionisanje društva koje se deklarativno zalaže i bori za uspostavljanje demokratskih principa – kaže autor publikacije o ovom istraživanju Zoran Jovanović, inače upravnik departmana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu.

On dodaje da su rezultati istraživanja „očekivani“, ali da uprkos tome što nipošto nisu dobri pozivaju na dijalog i otvaraju mu vrata. Fokus u dijalogu trebalo bi da bude upravo ono čime građani nisu zadovoljni, a to je pre svega marginalizacija ovog regiona, kao i prioritetno informisanje vezano za sferu centralne politike ili kriminala, a nedostatak tema od životnog značaja.

– Građani Niša i juga Srbije se sa pravom pitaju zašto mesečno daju 82,5 miliona dinara za pretplatu, kada ne dobijaju nivo informacija koji bi bio adekvatan uloženom novcu. I ovih 5,4 odsto tema u centralnim informativnim emisijama RTS-a, koje se tiču ovog regiona, vezane su za posete zvaničnika, ili je reč o nekim tragedijama, ili „karakterističnim“ događajima, što ne predstavlja svakodnevni život u regionu, koji bi morao da bude u fokusu – kaže Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Istraživanje je pokazalo i da čak 68,8 odsto ispitanika sa juga Srbije smatra da preko RTS-a može da se obavesti o događajima „retko“ (34,9 odsto) i „delimično“ (33,9 odsto), dok 16,4 odsto smatra da se uopšte ne može obavestiti. Jedna desetina građana (10,6 odsto) ocenjuje da se preko javnog servisa može „u potpunosti“ obavestiti.

Javnim servisom je nezadovoljno ukupno 54,5 odsto građana iz ovog dela zemlje, od kojih „potpuno“ – 22,5 odsto, a „mahom“ – 32 odsto. Zadovoljno je 40,9 odsto ispitanika, od kojih „delimično“ – 31,5 odsto, a „potpuno“ – 9,4 odsto.

Skoro polovina priloga iz Beograda, a pet odsto sa juga

Od analiziranih priloga u televizijskim dnevnicima, čak 45,5 odsto se odnosilo na Beograd, 28,5 odsto na vesti iz sveta, a 5,4 odsto na jug Srbije. Najveći broj sagovornika bio je iz Beograda (39,3 odsto), potom iz sveta (26,3 odsto), dok ih je sa juga Srbije bilo 6,4 odsto. Udeo stanovništva juga Srbije u ukupnoj populaciji je 13,3 odsto.

Preporuke će biti poslate RTS-u

Na nedavnoj tribini na Filozofskom fakultetu u Nišu, na kojoj je predstavljena publikacija „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, najavljeno je da će slična predstavljanja, kao i razgovori sa građankama i građanima i predstavnicima medija, biti održani i u Pirotu, Leskovcu i Vranju. Na osnovu takve debate biće upućene preporuke Upravnom odboru i Programskom savetu RTS-a. Jedan od potencijalnih preporuka, koja se čula u Nišu, jeste i „stavljanje na sto“ ideje o formiranju regionalnih javnih servisa, za šta je dobar trenutak, pošto se radi nova Medijska strategija, a predstoje i izmene Ustava i medijskih zanina.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.