Dvodnevni skup za novinare iz Srbije organizovao je Institut za evropsku politiku u Pragu (Europeum), koji u saradnji sa portalom European Western Balkans iz Beograda sprovodi projekat „Podrška nezavisnom izveštavanju u procesu EU integracije Srbije, sa fokusom na poglavlja 23 i 24“.

Navedeni projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Češke.

Kako je istaknuto na sastancima u glavnom gradu Češke, „zamor od proširenja“ počeo je 2003. godine, kada je doneta odluka da se 10 država pridruži Uniji, a takvo osećanje je u međuvremenu intenzivirano, što je uglavnom izazvano unutrašnjim krizama sa kojima se suočavala i još se suočava EU, poput Bregzita, finansijskih potresa i velikih migraciono-izbegličkih talasa.

– Evrointegracija Zapadnog Balkana trenutno nije na listi prioriteta zvaničnog Brisela, ali Srbija treba da nastavi da ispunjava obaveze iz poglavlja 23 i 24, jer drugačije neće moći da postane članica EU, rekli su sagovornici našeg lista.

Kao jedan od ključnih segmenata u procesu pridruživanja Srbije „evropskoj porodici naroda“ pomenuto je uspostavljanje nezavisnog pravosuđa. Između ostalog, navedeno je da je EU „pažljivo motrila“ na Češku tokom pregovora te zemlje o članstvu jer se vlast uplitala u rad sudova, između ostalog, tako što je Ministarstvo pravosuđa direktno određivalo plate sudija.

Govoreći o značaju borbe protiv korupcije na evropskom putu naše države, sagovornici Danasa iz Praga istakli su da je tokom pridruživanja Češke bankarski sektor bio „visoko korumpiran“. Pojedini stručnjaci za EU integraciju ocenili su da se stiče utisak da je nivo korupcije u Češkoj trenutno viši nego u vreme kada je ova zemlja pregovarala o članstvu u Uniji jer je „tada Brisel znatno više kontrolisao koji koraci se preduzimaju u borbi protiv korupcije na svim nivoima, a sada to nije slučaj“.

Prema mišljenju učesnika sastanaka, briselska administracija je delimično odgovorna za spor napredak država poput Srbije na putu ka EU „Zvanični Brisel, uglavnom, pribegava floskulama kada govori o značaju uspostavljanja demokratskih principa, umesto da pokaže jedno ljudsko lice, kako bi građani država kao što je Srbija shvatili značaj pridruživanja Uniji za unapređenje njihovog svakodnevnog života“, konstatovali su naši sagovornici.

Velika pažnja tokom diskusija u Pragu posvećena je i slobodi medija u Srbiji. Kako je naglašeno, potrebno je da „kritičari vlasti“, odnosno opozicija, dobiju znatno veći prostor u medijima, uključujući Javni servis. U tom kontekstu, naglašeno je da češka televizija „prilično izbalansirano izveštava – trudeći se da omogući prostor da se čuju mišljenja svih parlamentarnih stranaka“, te da o njenom programu odlučuju i oni koji ne kriju da su naklonjeni opoziciji.

Pojedine diplomate ocenile su, takođe, da se čini da u Srbiji „već deceniju postoji začarani krug“ koji ometa izgradnju pravne države. „Neretko izgleda da se Srbija nalazi u začaranom krugu izbornih kampanja i propagande“, rečeno je Danasu u prestonici Češke.

Bez velikih promena nakon izbora

Sagovornici Danasa iz Praga ne očekuju da će se situacija u EU umnogome izmeniti nakon majskih izbora za Evropski parlament. Oni ne isključuju mogućnost da će u EP „snage udružiti“ Evropska narodna partija, socijalisti i liberali, dok su populisti „suviše heterogeni“. „Iako se očekuje da populisti i ultranacionalisti dobiju znatno više glasova nego pre četiri godine, oni nisu jedinstveni kada je reč o mnogim pitanjima, a mnogi od njih su antisemiti, što je, takođe, veliki problem“, ocenjuju naši izvori.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi