Foto Miroslav Dragojevic

Naime, dnevni list Danas uputio je Povereniku za informacije od javnog značaja predlog za izvršenje rešenja, kojim je Poverenik naložio Tanjugu da dostavi našoj redakciji informacije o neplaćenim dugovanjima državnim organima. Poverenik je ranije doneo rešenje po žalbi Danasa kojim zaključuje da državna novinska agencija mora da dostavi javnosti podatke o svim svojim dugovanjima prema različitim državnim organima i preduzećima, kao i o tome kojom pokretnom i nepokretnom imovinom raspolaže.

Poverenik je ovako odlučio nakon što je naša redakcija uložila žalbu protiv novinske agencije koja je u vlasništvu države, te kao takva podleže interesovanju javnosti za njeno poslovanje. Tim pre što je Tanjug, uredbom koja je doneta 2015. godine, trebalo da prestane da postoji, a ova medijska kuća i dalje proizvodi i prodaje vesti, dobija velike sume novca od javnih preduzeća i državnih organa, dok istoj toj državi duguje značajne iznose novca na konto neplaćenih poreza i drugih dažbina.

Danas je od Tanjuga zatražio informacije o njihovim dugovanjima po osnovu neplaćenih poreza prema nadležnim državnim organima na gradskom i republičkom nivou, podatke o tome kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu raspolažu, ali i na osnovu kojih dokaza o vlasništvu je ta agencija založila vredna umetnička dela Sekretarijatu za javne prihode Grada Beograda.

Na sva ova pitanja Tanjug je, po odluci Poverenika, trebalo dao odgovori u roku od pet dana od prijema rešenja, a naloženo je i da u roku od sedam dana podnese izveštaj Povereniku o izvršenju rešenja. Kako iz novinske agencije nisu dostavili nikakav odgovor ni tražene informacije, Danas je podneo predlog za administrativno izvršenje rešenja.

Time se od Poverenika traži da izrekne zakonom predviđene novčane kazne organu vlasti, odnosno u konkretnom slučaju javnom preduzeću koje, iako je dužno, nije postupilo po nalogu iz rešenja Poverenika.

Visina novčane kazne predviđena je Zakonom o upravnom postupku, i može iznositi u rasponu od polovine mesečnog prihoda pravnog lica do 10 odsto njegovih godišnjih prihoda.

Država obesmislila mehanizme za naplatu kazni

Još početkom godine Poverenik je ukazao javnosti da je, zbog odbijanja nadležnosti i saradnje drugih državnih organa, kao i načina na koji oni tumače relevantne propise, zakonski mehanizam kažnjavanja zbog uskraćivanja informacija, kada je reč o svim organima vlasti koji se finansiraju iz budžeta, učinjen bespredmetnim i praktično potpuno blokiran. Izricanje kazni je praktično onemogućeno zbog neodređenosti u pogledu iznosa kazne, odnosno nije jasno šta predstavlja ukupan iznos prihoda. Zbog ovog problema Poverenik je tražio dodatna tumačenja od nadležnih ministarstava i upućivao opomene Vladi Srbije, međutim to nije omogućilo efikasnije izvršavanje rešenja.