Vlast i dalje ćuti o tačnom broju žrtava bombardovanja 1Foto: EPA/ SAŠA STANKOVIĆ

Na današnji dan, 24. marta 1999. godine počelo je NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pod nazivom „Operacija savezničkih snaga“.

U toj vojnoj intervenciji, koja je trajala 78 dana i koju su srpski mediji kolokvijalno nazvali operacija „Milosrdni anđeo“, uništena je infrastruktura zemlje, a zvanične institucije nikada nisu izašle sa tačnim brojem žrtava.

Do bombardovanja je došlo nakon što je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević odbio ponuđeno rešenje Zapada za zaustavljanje nasilja na Kosovu. Bombardovanje je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova, razmeštanje NATO i uspostavljanje UNMIK, civilne misije UN.

Povodom 22. godišnjice početka NATO bombardovanja SRJ, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija želi da ima prijateljske odnose sa svima koji su u tome učestvovali. Ipak, kako je rekao, postoji i obaveza da se taj događaj nikada ne zaboravi, zbog čega će gajiti kulturu sećanja na žrtve tog rata. On je najavio da će danas biti organizovan prigodan program, kojim će Srbija da se priseti poginulih civila, ali i vojnika i policajaca koji su branili svoju zemlju.

– Nas interesuje istina i za nas su životi dece poginule važniji od toga šta će nam reći neko iz zapadnih ambasada, rekao je Vučić.

Svih ovih godina, državni zvaničnici manipulišu sa tačnim brojem žrtava i neretko govore o hiljadama, iako u javnost ne izlaze sa tačnim podacima. S druge strane, prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) poginulo je 754 ljudi – 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga.

Kako piše na sajtu ove nevladine organizacije, među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Na teritoriji Srbije stradalo je 260 ljudi, u Crnoj Gori 10, a 484 na Kosovu.

Kako se navodi na sajtu FHP-a, u Srbiji je najviše civila poginulo u Surdulici – 29 žrtava u dva napada, 16 radnika RTS-a u Beogradu, 19 civila u Nišu u nekoliko napada, 15 u Aleksincu, 15 u Grdeličkoj klisuri kada je NATO pogodio voz u kretanju, uključujući i tri NN žrtve.

NATO je 7. maja pogodio zgradu kineske ambasade u Beogradu, gde su poginula tri kineska novinara, što je izazvalo protest Pekinga. NATO se izvinio, tvrdeći da je reč o nenamernoj greški. Tokom bombardovanja Srbije, NATO avioni izveli su 38.000 letova, većinom napadajući vojna postrojenja, fabrike i skladišta oružja u okolini Beograda, Niša i Novog Sada. Bombardovano je i nekoliko vojnih ciljeva u Crnoj Gori.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ističe za Danas da se NATO intervencija koristi kao „ničim izazvana agresija protiv Srbije“.

– Dakle, samo je Srbija žrtva i računaju se samo srpske žrtve. Pritom, Rusija poslednjih nekoliko godina jako insistira na tome i promoviše taj anti-NATO sentiment u Srbiji. Time želi da spreči da Srbija postane članica NATO. I svedoci smo da Srbija okreće leđa evroatlantskim integracijama, objašnjava Biserko.

Zločini i žrtve na Kosovu

Oružane snage SRJ i Srbije su tokom NATO intervencije izvršile masovne zločine nad kosovskim Albancima. I pre bombardovanja sa Kosova je proterano oko 350.000 Albanaca, a do kraja juna 1999. više od 800.000. Prema podacima FHP-a, tokom NATO napada na Kosovu, stradalo je 77 albanskih civila u Koriši, kada je NATO gađao bivši vojni objekat u kojem su se, po naredbi srpskih snaga, zadržali tokom noći na putu prema Albaniji, zatim 64 Albanaca u Bistražinu dok su, po naredbi srpskih snaga, u koloni išli prema Albaniji, i 29 Albanaca, sedam Srba i šest pripadnika VJ koji su poginuli na mostu u selu Lužane, dok su autobusom putovali za Prištinu. Nakon potpisivanja kumanovskog sporazuma, srpska vojska, policija i država se povukla, proterani Albanci su se vratili na Kosovo, koje je napustilo više od 100.000 Srba.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

13 reagovanja na “Vlast i dalje ćuti o tačnom broju žrtava bombardovanja”

    • Verovatno su 99% tačni, jer su dobijeni od porodica nastradalih. Da ne bude zabune ovo su podaci o stradalima usled direktnog dejstva NATO-a, posebno se broje oni koji su stradali u ratu izmedju VJ, MUP i OVK. Država ne izlazi sa podacima, da bi imala prostor da manipuliše sa žrtvama i njihovim brojem.

  1. LAŽ!!!
    Pre agresije nije bilo proteranih Albanaca! Još u oktobru 1998. u Albaniji i Makedoniji su bili podignuti izbeglički centri za njihov prihvat, ali su bili prazni do proleća 1999. Zar vama nezavisnim i profesionalnim novinarima nije izazov da proverite da li je spreman i izveden propagandni rat protiv Srbije i SRJ. „Podaci“ FHP ne okrivljuju NATO za ubistvo albanskih civila, već srpske snage bezbednosti, kao da su one znale da će te kolone biti gadjane?! I nisu išli u Albaniju, već se vraćali u svoja sela! I KiM je posle agresije napustilo 250.000 Srba, a vratilo se manje od 10%.
    Epilog je da je NATO stvorio Albancima nezavisno Kosovo, što oni sami nisu mogli, a sama agresija i podrška terorističkoj OVK je izvršena pod izgovorom ugroženosti ljudskih prava!

  2. Gde je lustracija!?-Kriv je Milošević i šef propagande Vučić!-Srbija je zanavek izgubila ugled u svetu,a mediji kukavićki ćute!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.