Zatvor bez otpusta ide pred Ustavni sud 1Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIĆ

Tošković je podnošenje inicijative najavila za 1. decembar, u danu kada usvojene izmene stupaju na snagu.

NJihova odluka da se obrate Ustavnom sudu, usledila je nakon što su institucije države u više navrata ignorisale apele struke da se preispita odluka da se za neka od najtežih krivičnih dela uvede doživotna kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), istakla je da usvajanju izmena nije prethodila javna rasprava koja bi uključila relevantne sagovornike. Ona je podsetila da su svoju zabrinutost o uvođenju ove kazne izneli i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović i Evropska komisija.

– Ovim izmenama se flagrantno krše ljudska prava i ako sada popustimo, postavlja se pitanje – šta je sledeće, kazala je Golubović.

Govoreći na skupu koji su zajednički organizovali Jukom i Beogradski centar za ljudska prava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Ilić je naveo da propisi Saveta Evrope ne zabranjuju uvođenje kazne doživotnog zatvora, ali da problem nastaje kada se oduzme mogućnost uslovnog otpusta.

– Evropski sud za ljudska prava jasno je kazao da su države obavezne da licima koja izdržavaju zatvorske kazne omoguće da imaju izgleda da će njihov zahtevi za uslovnim otpustom makar biti razmotreni, kazao je Ilić.

Florijan Irminger, izvršni direktor nevladine organizacije Penal reform international je istakao da je globalno gledano u periodu od 2000. do 2017. godine dupliran broj izrečenih doživotnih zatvorskih kazni bez mogućnosti otpusta.

– Problem sa ovom kaznom je što ima tendenciju da se širi i počinje da se primenjuje na sve veći broj krivičnih dela. Dobar primer tog trenda su Sjedinjene Američke Države gde se 24 odsto doživotnih kazni bez pomilovanja određuje za nenasilne zločine, naveo je Irminger.

Erliha Bičakčić, iz kancelarije komesarke Saveta Evrope za ljudska prava je istakla da Evropska komisija insistira da u sistemima koji imaju doživotnu kaznu zatvora postoji efikasan mehanizam preispitivanja kazne.

– Savet Evrope ostavlja slobodu da taj mehanizam sprovodi sudska ili izvršna vlast, ali kaže da ne sme proći duže od 25 godina između izricanja kazne i postupka preispitivanja, kazala je Bičakčić. Prema njenim rečima, od svih članica Saveta Evrope samo Turska, Mađarska, Ukrajina i Bugarska imaju doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti otpusta.

Prema rečima Estele Askju-Reno iz kancelarije Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, standardi UN-a propisuju da kazneni sistem ne bi trebalo isključivo da stremi kažnjavanju, već bi trebalo da ima za cilj i rehabilitaciju osuđenih lica.

Podsetimo, skupština je u maju usvojila izmene Krivičnog zakonika, kojima je, između ostalog, ukinuta zatvorska kazna od 30 do 40 godina i zamenjena kaznom doživotnog zatvora. Mogućnost uslovnog otpusta je ukinuta za krivična dela teško ubistvo, silovanje, obljube nad decom, trudnicom i nemoćnim licem.