Zna li se dovoljno o ubistvu Ante Pavelića? 1Foto: Aleksandar Roknic

Sve što znamo o atentatu na Antu Pavelića u suštini se svodi na to da ne postoji relevantan izvor kome bismo mogli da poklonimo pažnju, nema pouzdanih podataka da je Blagoje Jovović stvarno uradio to što tvrdi.

Imamo samo njegovu ličnu izjavu, koju istoričari apsolutno ne mogu da smatraju pouzdanom, dovoljno da bi se on zaista smatrao akterom tog događaja, kaže za Danas istoričar Dragomir Bondžić, saradnik Instituta za savremenu istoriju.

U stručnoj javnosti sve su češći glasovi koji podsećaju da savremena istoriografija nema dovoljno podataka o tom događaju, pa je i diskutabilna odluka beogradskih vlasti da Jovoviću u čast da naziv i jednoj ulici u glavnom gradu.

– Tim pre, ukoliko već nismo sigurni i ukoliko istoriografija nije dokazala da je Jovović to učinio, utoliko manje treba da se raspravlja o tome da dobije ulicu. To nije mala stvar. Trebalo bi prvo dokazati šta se zaista dešavalo a rasprava o tome zaslužuje li on ulicu može da dođe tek posle toga, jasan je Bondžić.

Istoričar i akademik Vasilije Krestić, sa druge strane, smatra da javnost, i stručna i šira, ima dovoljno podataka „da izmeri da li je Jovović zaslužio ulicu ili ne“.

– Ovde se ne radi ni o kakvoj rehabilitaciji, ne vidim nikakvo ogrešenje, nikakvu presudu i bojim se da bi to bilo nešto izmišljeno. Jovović nije osuđen, proglašen za zločinca, a sasvim je druga stvar što neki danas iz ideoloških i političkih razloga hoće da naprave nekoga grešnikom, i da grešnika učine nesretnim i stradalnikom. Bojim je da je to zamena teza. Kakav je on grešnik, što je pripadao jednom pokretu pa je otišao u drugi, a nema nikakvih podataka da je bio osuđivan, da je uprljao ruke. On je i u komunističku Jugoslaviju dolazio posle rata, što bi on bio rehabilitovan, od čega? Što je ubio Pavelića? Ako se na to ide, bojim se da je to onda rehabilitacija, ali sasvim drugačije vrste. To je ono što ne bi smelo da bude, rehabilitacija zločina. Ne vidim da je on zločinac što je ubio jednog od najvećih zločinaca našeg veka, navodi Krestić.

Sa brojnim atentatorima, dodaje, dešava se da se postavlja niz pitanja.

– Da li su to zločinci što su ubili zločinca, ili su možda ubili zločinca koji se najviše ogrešio o Jevreje, pa to onda i nije greh, a ovaj koji je najviše ubijao Srbe, e to je onda greh. Nemojmo tako, bojim se da je to onda iskrivljivanje istorije. Čuvajte se toga, zaključuje Krestić.

Istoričarka Branka Prpa, pak aktuelnu odluku gradske vlasti o imenovanju ulice po Pavelićevom atentatoru ocenjuje kao političku manipulaciju i zloupotrebu istorije.

– Menjanjem naziva ulica koje su imenovane po antifašistima, koji su se borili protiv nacističke okupacije Srbije i Beograda, bacate ih na đubrište istorije. Onda morate da se zapitate, a zbog čega heroj postaje neko ko se obračunao sa jednim takvim likom? Ako Lola Ribar nije heroj, zašto bi Jovović bio heroj? To je tipična politička zloupotreba, banalizacija tog strašnog nasilja koje se desilo u prvoj polovini 20. veka, odnosno u Drugom svetskom ratu, navodi Prpa.

Ona dodaje da „iako se zna ko je bio Pavelić i šta je radio“, isto su radili i „razni likovi u srpskoj istoriji“.

– Imate pokušaj da rehabilitujete Nedića, pri čemu se ne vodi računa o koncentracionim logorima koje je taj čovek stvarao i servisirao. Onda se pitate o čemu se zapravo tu radi. I to je ono što je apsolutno difamantno, kada su u pitanju žrtve likova kao što je i Pavelić. To je difamacija, blaćenje celokupne istorije. Ako već hoćete da obeležite nešto što je kažnjavanje aktera nacizma, onda ga obeležite konzistentno, onda sve likove koji su dali doprinos tome uključite u kulturu sećanja, ističe Prpa i dodaje da su u ubistvo Pavelića bile uključene tajne službe jugoslovenske države.

Naša sagovornica napominje da „ne dovodi u pitanje“ način na koji je Pavelić skončao, s obzirom da nije mogao biti doveden pred sud, ali ponavlja da zamera što se počast odaje selektivno.

– Kompromituje se jedna istorija, kompromituju se žrtve, mi stalno gledamo jednu te istu banalizaciju koja je zastrašujuća, s obzirom na smrti koje su je pratile aktere te priče, zaključuje Prpa.

– Mnoge kvazipatriote nisu ni znale kako Blagoje izgleda dok novinar Stevan Kostić nije sklopio priču. Blagoje je bio i ostao zagonetna ličnost, nije ni on čist iz rata izašao, ali će se pamtiti po tome što je upucao balkanskog Hitlera. Jeste on ubica, ali niko ne može reći da Pavelić nije zaslužio. To je neizbrisivo, kaže za Danas Đuro Radosavović, pisac i kolumnista.

On ističe da je „važno u koga je Blagoje pucao“, te da se „baš ne može reći da je pucao u čovjeka, već u zlo koje je odgovorno za zločine i zvjerstva u Jasenovcu. Zlo koje je umaklo pravdi“.

– Imenovanje ulica je više pitanje simbolike i politike nego lika i djela. Kad bi sklonili table onih što su nekoga ubili ili naručili da se ubije, polovina ulica bi morale da promijene ime. Ne samo u Beogradu. Giljerma Oberdana su objesili zbog pokušaja ubistva, pa ima pjacu usred Trsta, a tik pored je bulevar Gabrijela D’Anuncija, kaže Radosavović.

Kako vjetar duva

– Ne razumijem što se digla tolika pompa oko imenovanja ulica, kad znamo da se svakih dvadesetak godina iznova brišu i mijenjaju, kako vjetar duva. Možda je ipak najbolja ideja Nebojše Grujičića da se imenuju ulice po likovima iz knjiga, za njih makar znamo tačno ko su bili i što su činjeli, navodi Đuro Radosavović.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

29 reagovanja na “Zna li se dovoljno o ubistvu Ante Pavelića?”

  1. Gospodjo Branka. O Nedicu nemam nijedne lepe reci,ali izjednacavati ga sa Pavelicem je monstruozno.

    • Upravo sam i sam to hteo da napišem, da je skandalozno izjava Branke Prpe da je i u srpskoj istoriji bilo likova poput Pavelića, dobro je da je Đuro Radosavović kasnije u tekstu dao pravu meru za Pavelića nazvavši ga „balkanskim Hitlerom“,budući da je direktno odgovoran za ubistva na najsvirepiji način nekoliko stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma na teritoriji čitave NDH, ne samo u Jasenovcu.

      • Sramota je da Branka Prpa izjednacava Pavelica sa bilo kim.
        U prolece 1943 ustase su potvrdile SS inspektorima iz Berlina 1.400.000 zverski ubijenih Srba na teritoriji tadasnje NDH. Samo do kraja Avgusta 1941 su uspeli da zverski pobiju 200.000 Srba na istoj teritoriji.
        Nedic nije imao koncentracione logore, jos manje logore za srpsku decu kao sto ih je imao Pavelic.
        Velika je sramota to sto govori Branka Prpa. Cak je i Hitler gospodin za zlikovca nad zlikovcima kakav je Pavelic.

      • Znamo sigurno da su ga ubili četnici, a da SFRJ ništa nije uradila čak ni podigla optužnicu to znamo sigurno 100%.

      • Ljudi nemate pojma Nedić je spasao beogradsku omladinu od slanja u nemačke logore.Izmišljao je radne akcije po Beogradu za vreme okupacije i tako ih spasao.To mi je pričao moj otac koji je bio mladić za vreme okupacije.

    • Izjednačavanje Nedića i Pavelića je monstruozno. Izjednačavanje logora u tadašnjoj Srbiji i Hrvatskoj je još monstruoznije. Koliko Hrvata je stradalo u tim Nedićevim logorima, pitam Branku Prpu. Sramota je biti toliko površan i neobjektivan.

    • Prilika čini sve…
      Da je Nedić bio u istoj poziciji kao i Pavelić, svakako da bi radio potpuno iste stvari. Ovako je morao da se zadovolji „samo“ JEvrejima, Romima i onim partizanima/komunistima koji su im pali šaka.
      OK, jedina razlika je u tome što Nedićevi nisu klali, a Pavelićevi jesu. Ostalo je sve isto: oba su imali logore, oba su ubijali (mada nikoga lično), oba su mučili, zatvarali, proganjali…

      • Prvo je način na koji rezonujete po principu prilike šta bi bilo kad bi bilo potpuno pogrešan, i nephivatljiv u svakoj objektivnoj analizi. Takođe geneza i jednog i drugog je potpuno različita. Takođe, pitanja Jevreja u u ondašnji okupiranoj Srbiji su bili potpuno u nemačkoj nadležnosti, i dželati su bili direktno Nemci, Nedičeva policija i vlast je u tome samo asistirala, naravno nažalost
        Ako nemate živaca za debele istorijske knjige i dokumente, pročitajte bar Albaharijev roman Gec i Majer. Zaista bi trebalo da se mnogo bolje uputite u neke stvari pre nego što ih komentarišete. Ukoliko niste neobavešteni, onda ste tendenciozni kao Branka Prpa, kojoj nije prvi put da se koristi ovakvim izjavama.

      • Ne čudi me takva zloba ,ima svakakvih. Čudi me prostor koji dobijaju. Kome to treba,pitam se. Svim logorima u Srbiji su upravljali Nemci,streljanja vršili Nemci…niko to više ne pominje,samo se Srbi optužuju?

      • A koji je logor imao Nedić? Branka i ti sigurno mislite na Staro Sajmište a ono se tada nalazilo u NDH, dakle prvo nemački logor a kasnije čisto ustaški. Branka i ti krijete da je pored 6.000 Jevrejki stradalo i 4-5.000 Jevreja i oko 10-12.000 vojnika kraljeve jugoslovenske vojske u otodžbini tj. četnika. E, to boli Branku. Boli Branku i što je Jovović bio četnik. Šteta što niko neće podići spomenik ni mom Pećancu četniku Nikoli Kavaji što je pokušao da ubije Tita. A što se tiče „Prilika“ Nedić je postao to što jeste zato što su komunistički i partizanski prvaci Žarko Zrenjanin i Mustafa Golubic strašnom diverzijom digli u vazduh Smederevsku Tvrđavu i tom prilikom pobili oko 4-5.000 Srba i ranili oko 2-3.000 Srba nekoliko stotina nemačkih zarobljenika i oko 200 Nemaca. I ako su u vozu koji je u tom trenutku bio na železničkoj stanici su poginuli Nedićev sin jedinac, snaha i unuk.
        Da Nemci ne bi streljali još 2.000 Smederevaca Nedić je prihvatio da bude premijer i za četri godine njegove vlade potpuno obnovio grad Smederevo nažalost tvrđavu nije mogao. Sada smo svedoci eksplozije u Bagdadu diverziju u Smederevu koji su izveli komunisti je bila višestruko razornija sa mnogostruko više žrtava i po nima ne da se zovu ulice, prave serije i snimaju filmovi nego su Petrovgrad (Bečkerek) preimenovali u Zrenjanin.

        • Ne znam na šta Branka misli, ali ja mislim na Banjički logor.
          Valjda je Vujković tamo bio zadužen da spašava što više logoraša. Ne bi on, ali, eto, morao je… Da nije on bio tu Nemci bi svakako pobili duplo više…
          A ono za Smederevo je još jedna revizionistička laž i obmana. Nemci su radili istragu i zaključili su da nije bila u pitanju sabotaža. Ovi revizionisti, valjda, čuvali stražu Mustafi pa zato znaju…

    • Gde se u izjavi vidi izjednačavanje bilo čega? Ne posedujete ni elementarnu sposobnost da razumete pročitano.

  2. „nema pouzdanih podataka da je Blagoje Jovović stvarno uradio to što tvrdi“

    Ovo je poenta svega. Na osnovu čega mi „znamo“ da je baš on pucao u Pavelića? Na osnovu toga što je on to rekao. Dakle – veruje mu se na reč.
    A poseban bonus je to što je bio traljav i nesposoban, pa nije uradio to kako treba.
    Kakve li ironije – đak od nepunih 18 godina ispali 4 metka i sva 4 pogode (OK, jednim od ta 4 je promašio pravu metu) i dve osobe na mestu ostanu mrtve, a ovamo odrastao čovek od 45 godina, koji je služio vojsku, borio se u ratu, ispali najmanje 5 metaka, od kojih samo 2 pogode i ovaj još preživi.

  3. Mozemo samo da menjamo nazive, ni za sta drugo nismo. Klinton je jos ziv, a to dovoljno govori o nama danas.

    • Ne treba zaboraviti da je u II svetskom ratu Srbija bila okupirana od strane nemaca, a da je Hrvatska imala svoju vlast, uz nemačkog predstavnika u Zagrebu. Koncentracione logore u Srbiji su osnovali Nemci, a u NDH hrvati. Srbija je imala dva antifašistička pokreta u II svetskom ratu, jedan pod uticajem Londona, drugi pod uticajem Moskve. Mislim da ne bi trebalo da se odriče ni jednog.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.