Da li će država pomoći Telekomu Srbija kupovinom obveznica? 1 Foto: Beta/Milan Obradović

Ova kompanija je pre dva dana objavila da su se stekli uslovi na tržištu za emitovanje obveznica.

Plan našeg najvećeg telekomunikacionog operatera jeste da izda obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, sa rokom od pet godina i kamatnom stopom do najviše 3,25 odsto, plus tromesečni belibor.

Ovim su, kako su naveli, omogućili da prvi investitori u obveznice Telekoma budu renomirane finansijske institucije, a sredstva prikupljena od obveznica biće iskorišćena, istakli su, za finansiranje poslovnih potreba kompanije, kao i refinansiranje postojećih obaveza.

Ova odluka Telekoma, smatra Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum, racionalna je jer za cilj ima da diversifikuje veoma visok dug bankama i drugim poveriocima.

Međutim, ta ideja bi se, kako je rekao, veoma teško realizovala da program emitovanja korporativnih obveznica nije deo paketa mera Vlade za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.

„Da bi pospešila likvidnost privrednih učesnika, pre svega velikih preduzeća, mahom onih gde država vodi glavnu reč, Vlada je pojednostavila postupak emisije korporativnih obveznica u periodu od šest meseci nakon trajanja vanrednog stanja i najavila mogućnost da ih centralna banka otkupljuje na sekundarnom tržištu od investitora koji su prva ruka u ovom poslu“, rekao je Gujaničić za Betu.

Vlada Srbije je još početkom aprila donela uredbu kojom je pojednostavila postupak za preduzeća koja žele da izdaju korporativne obveznice kao način prikupljanja kapitala.

Objašnjavajući to tada ministar finansija Siniša Mali je rekao da država „skraćuje“ postupak sa 77 na 17 dana i da ceo trošak emitovanja obveznica firmu neće više koštati 80.000 evra već osam puta manje.

Ideja sa emitovanjem korporativnih obveznica, kako kaže Gujaničić, postoji u EU gde Evropska centralna banka otkupljuje na sekundarnom tržištu obveznice evropskih korporacija u cilju pospešivanja njihove likvidnosti i jeftinijeg zaduživanja, ali, on napominje, da kod nas još ne postoji tržište korporativnih obveznica, niti korporacije kao što je Telekom, imaju elemente korporativne organizacione forme.

„Glavni problem centralnih banaka koje otkupljuju te obveznice, kako u Evropi, a još više u Srbiji jeste što se kompanijama diskreciono nudi jeftinije finansiranje i samim tim podriva njihova zainteresovanost za bolje poslovanje“, kaže Gujaničić.

Zbog toga, napominje, centralna banka u Srbiji veoma lako može dospeti u situaciju da ima ogroman portfelj problematičnih hartija od vrednosti koje ne može da naplati prilikom njihovog dospeća.

On se pribojava da bismo ako se ovakvi poslovi NBS omasove i sprovedu u praksi mogli da imamo reinkarnaciju primarne emisije, već viđene u devedesetih godina.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da ne bi bilo dobro da država kupi te obveznice jer je država, šta god pričali, ipak vlasnik Telekoma.

„Država je već dva puta do sada prodavala Telekom, prvi put još 1997. i to 49,8 odsto akcija, posle ga je ponovo prodavala. Može da se ono zove akcionarskim društvom ili kako god, ali suštinski je važno da je to državno vlasništvo“, ističe Savić.

On objašnjava da preduzeća emituju obveznice iz više razloga, prvi je taj što žele da upravljaju svojim zaduženjem u smislu da oni postavljaju uslove, ne treba im hipoteka, niti moraju da mole banku.

„To vam je u razvijenim zemljama osnovni način kako velike kompanije dolaze do svežeg kapitala. U Srbiji toga uglavnom nema, to je najavljeno sada sa merama štednje i ja sam se obradovao, ali me ne raduje činjenicada se ovde radi o presipanju iz šupljeg u prazno. Ako je država vlasnik ona onda ima i drugih načina kako da pomogne Telekomu“, naglašava Savić.

Kada bi, kako kaže, figurativno rečeno zamislili da neki privatnik kupi obveznice Telekoma, poput Miodraga Kostića, onda bi to bila sigurna potvrda je Telekom to što se predstavlja da jeste jer privatni kapital neće da rizikuje da kupi papire koji imaju nominalnu vrednost, a da za dve ili tri godine ne može da se servisira, da obezbeđuje prinos.

Savić, međutim, veruje da će država „na ovakav ili onakav način“ biti umešana.

„Nisam siguran da bi drugi, posebno stranci, mogli da kažu da je Telekom tako dobro preduzeće. Ne mislim ni da je loše, niti katastrofalno kako neki žele da prikažu, ali nije sjajno, kao i svako gde država meša prste“, ističe Savić.

On kaže da mu, imajući u vidu da je Telekom prilično zadužen i ima visoke akvizicije, sve liči da će država da se umeša. „Da li što će dati direktno novac ili drugačije, ne bi me iznenadilo da i neka druga državna preduzeća na nagovor države kupe deo obveznica, ili neke banke“, napominje Savić.

Kada je proletos najavljen početak emitovanja korporativnih obveznica iz najava zvaničnika se videlo da će država direktno iz budžeta kupovati obveznice preduzeća, a među njima i javnih i državnih preduzeća

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jednom prilikom u aprilu rekao kako smo „imali para da uložimo u Er Srbiju, ali nam nisu dali zato što bismo kršili konkurenciju na evropskom nivou. Podržaćemo Er Srbiju dokapitalizacijom ili korporativnim obveznicama“, rekao je on tada.

I ministar finansija Siniša Mali je, nakon što su obelodanjene mere štednje, u jednoj TV emisiji na pitanje za koliko novca će država da kupuje te obveznice odgovorio da treba da se vidi koje kompanije će da ponude obveznice, „da vidimo koliki je prinos i da li se isplati“.

Možda je rano reći ali za sada, Danas i javnost ostaju bez odgovora njegovog Ministarstva na pitanje – da li će država kupovinom obveznica pomoći Telekomu?

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.