Dugovima građana do rasta privrede 1Foto: EPA/ Adrian DENNIS

Naime, NBS će dozvoljavati bankama da odobravaju stambene kredite za nekretnine koje su 60 odsto završene (do sada je limit bio 80 odsto), dok ukoliko se radi o državnim stanovima koje gradi Građevinska direkcija Srbije ili državnim jeftinim stanovima za sektor bezbednosti banke će moći da odobre kredit bez obzira u kojoj je zgarda fazi izgradnje.

Pored toga, NBS je dala mogućnost bankama da klijentima sa stamebnim kreditima produže rok otplate za pet godina kako bi im olakšali otplatu (smanjili ratu) bez pogoršanja statusa u pogledu procene urednosti dužnika u otplati tih kredita.

Drugim rečima, banke neće morati da izdvajaju rezervisanja za ove kredite.

Na kraju, centralna banka je odlučila da dozvoli bankama i da odobre keš kredit do 90.000 dinara na najduže dve godine građanima koji nisu njihovi klijenti i to samo na osnovu potpisane izjave dužnika o zaposlenju i visini plate ili penzije u poslednja tri meseca.

U junu je već NBS reagovala smanjenjem obaveznog učešća na stambene kredita za novogradnju sa 20 na 10 odsto.

Prema objašnjenju NBS odluka ima za cilj podsticanje budućeg privrednog rasta i sprečavanje potencijalnih negativnih efekata pandemije Kovid 19 na stanovništvo i privredu.

Sve to uz očuvanje finansijske stabilnosti, navode u NBS. Ove mere će moći da se primenjuju do kraja naredne godine.

Očigledno da je država usmerila sve snage ka očuvanju građevinskog sektora s obzirom da je presudno uticao na privredni rast prošle godine.

Građevinarstvo je tokom 2019. godine zabeležilo rast od čak 35 odsto, a prava eksplozija desila se u drugoj polovini godine kada je rast iznosio skoro 50 odsto.

Dobrim delom je to posledica gradnje Turskog toka, ali je i stanogradnja zabeležila znatan rast.

Građevinarstvo se pokazalo prilično vitalnim i u krizi, pa je u drugom tromesečju zabeležilo međugodišnji pad od samo 2,6 odsto.

Ukupno u prvom polugodištu vrednost građevinskih radova u odnosu na isti period prošle godine je povećana za osam odsto zahvaljujući rastu u prvom tromesečju.

Sada u drugoj polovini godine će biti veliki izazov ne zabeležiti visok pad građevinske proizvodnje u odnosu visoku bazu iz 2019. godine.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ističe da je pandemija izazvala mnogo teže posledice u Evropi nego što se to mislilo i da će se njeni efekti sigurno preneti i na nas.

„Narodna banka to razume i donosi te mere jer će mnogi biti u problemima što zbog ostanka bez posla, što zbog smanjenja plata. To će se odraziti na opštu potrošnju, a to onda deluje i na pad zainteresovanosti za kupovinu stanova. To je podsticaj građevinskoj industriji, jer je stanogradnja veoma važna u svakoj ekonomiji s obzirom koliko privrednih oblasti angažuje. I to se često radi o malim preduzećima, zanatskim radnjama, proizvođačima materijala, transportu…“, napominje Dugalić.

On ocenjuje da je ovo podrška i za dužnike i za banke.

„Banke nisu nigde popularne, ali bez dobrih banaka nema ni zdrave privrede. Ove mere podrške zaduživanju imaju i drugu stranu. Kada podstičete zaduživanje javlja se latentna opasnost da se u budućnosti teže izmiruju obaveze. Ipak, naše banke su već stekle iskustvo u krizi iz 2008. godine i imaju razrađene sisteme za procenu rizika“, kaže Dugalić.

Prema njegovim rečima, na ovo može da se gleda i kao na odlaganje rizika za period kada prođe pandemija.

„Niko ne zna koliko će trajati epidemija korone, ali jednom će morati da prođe“, zaključuje Dugalić.

Osim zastoja tokom vanrednog stanja promet nekretnina izgleda da nije previše pogođen krizom. Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine i ovlašćeni procenjivač, kaže da prodaja stanova, posebno novogradnje, ide bolje nego pre korone.

„Kada je korona krenula, banke su počele da se brane od rizika, da pooštravaju uslove kreditiranja, a neke su čak tražile i 30 odsto učešća u stambenim kreditima. NBS je onda izmenila uslove i preporučila učešće od 10 odsto. To je među prvima prihvatila Poštanska štedionica i mi sada imamo navalu njihovih klijenata za procene vrednosti nekretnina, jer tih 10 odsto razlike u učešću je taman dovoljno da se opremi stan. Jeste da manje učešće znači veću ratu, ali to ljudima mnogo znači“, ističe Lazarević dodajući da ovih mera mogu profitiraju i građevinska idnustrija i banke i građani.

Ona apeluje da se stimulisanje stanogradnje ne zaustavi samo na NBS već da se pre svega reorganizuje katastar koji je „ozbiljna kočnica prometu nekretnina“. Takođe ističe i da rad poreznika na izdavanju rešenja za porez na imovinu i na porez na prenos apsolutnih prava mora da se reorganizuje. Posebno je problem što je neophodno iz PU dobiti potvrdu da je porez plaćen, a u filijalu ne može da se uđe zbog korone.

„Zbog administrativnih gluposti otežava se trgovina nekretninama koja donosi velike prihode u budžet“, ističe Lazarević.

Od marta do kraja juna prema podacima NBS i Udurženja banaka ukupni krediti stanovništvu povećani su za četiri odsto.

Stambeni su za ova tri meseca povećani za tri, a keš krediti za pet odsto. Gledano u pslednjih godinu dana od 30. juna ove godine, ukupni krediti stanovništvu su povećani za 12,3 odsto i to stambeni za 10,4 a gotovinski za 19,4 odsto.

close
Dugovima građana do rasta privrede 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.