EPS zagađuje šest puta više nego što je dozvoljeno 1Foto: FoNet/ EPS

Prema nedavno objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna emisija SO2 EPS-a u sektoru snabdevanja električnom energijom iznosi 89,6 odsto, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodnu godinu.

U 2017. godini emisija sumpor-dioksida koju je proizveo EPS iznosila je 330,9 kilotona a godinu dana kasnije 309,5 kilotona.

Međutim, iako je došlo do pada procenta zagađenja vazduha od strane EPS-a, u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za Danas ističu da je to nedovoljno kada je reč o obavezama koje smo preuzeli prema Evropskoj uniji o smanjenju aeorozagađenja.

– To što EPS neznatno smanjuje emisije sumpor-dioksida iz svojih proizvodnih postrojenja, odnosno termoelektrana, ne menja činjenicu da je to preduzeće veliki zagađivač, najveći kada je reč o SO2. Kao ilustracija koliko je to štetno, najbolje pokazuje podatak da EPS u ovom trenutku proizvodi šest puta više čestica sumpor-dioksida nego što je to predviđeno našim zakonskim regulativama. To je nešto što se mora promeniti – kaže za Danas Mirko Popović iz RERI.

EPS zagađuje šest puta više nego što je dozvoljeno 2

Prema njegovim rečima, jedini način da se do toga dođe je da se promeni način proizvodnje struje u Elektroprivredi Srbije.

– Izgradnja postrojenja za odsumporavanje iziskuje vreme a i pitanje je koliko može da u potpunosti proizvede efekat u zastarelim termoeektranama poput onih sa kojima raspolaže EPS. Shodno tome prihvatljivo rešenje bi bilo da se pređe na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i da u tom procesu EPS ima vodeću ulogu – smatra naš sagovornik.

Izvori bliski EPS-u kažu za Danas da to preduzeće radi na otklanjanju problema sa prekomernom proizvodnjom sumpor-dioksida.

Shodno tome, država je donela Nacionalni plan za smanjenje emisija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (NERP).

Cilj NERP-a je da se smanje ukupne godišnje emisije sumpor-dioksida (SO2), oksida-azota (NOx) i praškastih materija kako bi se najkasnije do 1. januara 2028. godine dostigle granične vrednosti propisane u EU Direktivi o industrijskim emisijama, koje su prenesene u nacionalno zakonodavstvo.

Najkasnije do 1. januara 2028. godine emisije velika postrojenja, koja su obuhvaćena ovim planom, biće usklađena sa graničnim vrednostima.

Na spisku velikih postrojenja su četiri termoelektrane, termoelektrana-toplana i toplana u vlasništvu Elektroprivrede Srbije i tri postrojenja Naftne industrije Srbije.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je svojevremeno da je urađen veliki posao vezan za odsumporavanje dimnih gasova u Kostolcu kao i da je započet projekat u termoelektranama u Obrenovcu.

Prema njegovim rečima, EPS je kompanija koja je ubedljivo najviše uložila u oblast zaštite životne sredine i to više od 400 miliona evra.

– U narednih pet do sedam godina uložiće se još milijardu evra, čime će postrojenja EPS-a biti dovedena u nivo parametara koji su dozvoljeni u zemljama Evropske unije. Ugradili smo elektrofiltere u sve blokove koji će nastaviti sa radom i posle 2023. godine, denitrifikacija ide u skladu sa planom i napreduju projekti za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. U prilog tome govori prikaz monitoringa kvaliteta vazduha koji pokazuje da se Kostolac nalazi u kategoriji kvalitet vazduha – odličan – istakao je Antić. Kao jedan od dokaza da je dosta urađeno na povećanju zaštite životne sredine u EPS-u ističu da su primera radi emisije praškastih materija smanjene sa oko 66.000 tona u 2003. godini na 8.500 tona u 2018. godini.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.