Foto: Miroslav Dragojević

Kada 1. jula saobraćaj na sadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici potpuno zamre i poslednjih nekoliko linija ka Vojvodini bude izmešteno na „Prokop“, ta stanica u centru grada odlazi u istoriju i najverovatnije će postati muzej. Čitav međunarodni saobraćaj, kao i veliki broj linija unutar zemlje, funkcionisaće preko „Prokopa“, izuzev auto-voza za Bar koji će polaziti sa stanice „Topčider“ jer na novoj železničkoj stanici ne postoji mogućnost utovara automobila u auto-voz. Kao trajno rešenje za polazak auto-voza planira se železnička stanica „Zemun“, ali će to biti moguće tek nakon što na njoj budu okončani potrebni radovi.

Ono što predstavlja veliki problem po mišljenju stručne javnosti je to što će „Prokop“ funkcionisati kao glavna stanica u Beogradu, a da radovi na njegovoj izgradnji još nisu završeni. U infrastrukturnom smislu nedostaje mnogo toga, na prvom mestu stanična zgrada, a onda i prateći sadržaji – kafe-restoran, prodavnice i trafike. Da bi se stanična zgrada izgradila potrebno je da se obezbedi odgovarajuća infrastruktura, to jest adekvatan prostor na kome će se ona podići. Radovi na tome su u toku i kako je planirano trebalo bi da budu završeni sredinom decembra. Tek nakon toga, kao i odobravanja druge tranše kuvajtskog kredita iz koga se finansira izgradnja „Prokopa“, može se početi sa gradnjom stanične zgrade, za šta je minimalno potrebno dve godine. To znači da će „Prokop“ kao najvažnija železnička stanica u Beogradu funkcionisati najmanje tri godine bez stanične zgrade, što je za stručnu javnost veoma sporno i potpuno neprihvatljivo. Nekadašnji ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da ne treba gasiti Glavnu železničku stanicu dok se „Prokop“ ne završi u potpunosti, to jest dok se ne dovrše stanice u Kijevu i Zemunu i prilagode za čišćenje i negu vozova.

Sagovornik Danasa iz Infrastrukture železnica Srbije kaže da nadležni u tom preduzeću tvrde da je pranje i nega vozova moguća na „Prokopu“ te da će se tamo i obavljati, međutim, on ne deli to mišljenje.

– Iako poslovodstvo tako tvrdi, nisam siguran da će to, bar u ovom trenutku, dok se stanica još uvek gradi, i sa prostorom kojim sada raspolaže, biti moguće na „Prokopu“. U tom segmentu mislim da se požurilo sa preseljenjem i da za takvu vrstu delatnosti zasad nema uslova. Uostalom vrlo brzo ćemo videti kako će to funkcionisati. Ono što je sigurno je to da niko ko je zaposlen na Glavnoj železničkoj stanici neće ostati bez posla. Otpravnici vozova i šalterski službenici biće prebačeni na „Prokop“ ili druge stanice u Beogradu – kaže naš sagovornik. Što se tiče železničke stanice „Topčider“, on kaže da iako je mala, ona poseduje svu potrebnu infrastrukturu za opsluživanje auto-voza. Ipak, treba istaći da nedostaju adekvatan parking i pešački prilazi stanici, što predstavlja veliki propust – navodi naš izvor iz Infrastrukture železnice Srbije.

Iako na prvu loptu zvuči neobično, probleme zbog izmeštanja Glavne železničke stanice imaće i građani koji kod svog izabranog lekara idu u ambulantu „Peron“ na Glavnoj železničkoj stanici. Naime, ta ambulanta koja je prioritetno zadužena za brigu o zdravlju putnika i zaposlenih na stanici je otvorena i za sve druge građane i mnogi od njih tamo imaju svog izabranog lekara. Ta ambulanta, koja ima oko 5.500 kartona i nekoliko lekara, prebačena je na „Prokop“ pa će pacijenti sada do svog izabranog lekara ići ne u centar grada, kao do sada, već na obod u Prokop.

Takođe treba istaći i to da će putnicima biti veoma otežano da stignu do „Prokopa“ i „Topčidera“ koji se nalaze daleko od centra grada. Do nove glavne železničke stanice saobraća direktno samo jedan autobus broj 36 koji ide na svakih 20 minuta. Samo jedna direktna linija do „Prokopa“ je malo a problem je i u tome što opštine Novi Beograd i Zemun neće biti direktno povezane sa novom glavnom železničkom stanicom. Poslednji polazak 36 sa „Prokopa“ je u 20.30 časova, što znači da putnici koji doputuju nakon tog vremena moraju da plaćaju taksi ako nema ko da ih dočeka kolima. Vikendom pak kada najveći broj ljudi putuje jer je reč o neradnim danima 36 saobraća na svakih 40 minuta. Do „Prokopa“ se može doći i trolejbusima broj 40 i 41 ali posle toga treba pešačiti pet minuta do stanice preko neuređenog prilaza pored stambenih zgrada. Ko pak želi da putuje do Bara sa „Topčidera“ do tamo može da koristi samo tramvaj broj 3.

Takođe, najbliže taksi stanice „Prokopu“ su kod stadiona fudbalskog kluba Partizan i BIGZ-a.

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je izjavila da je već razgovarala sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem da se dodatno pojačaju autobuske linije ka „Prokopu“ i žestoko kritikovala one koji se protive izmeštanju Glavne železničke stanice. Ministarka Mihajlović je ocenila da su izjave bivšeg ministra i gradonačelnika Beograda, Milutina Mrkonjića i Dragana Đilasa, o novoj železničkoj stanici Centar „tragikomične“ i prepune „političke amnezije“.

– Kada izmeštanje železničke stanice kritikuju Mrkonjić i Đilas, oni koji su se pre 10 godina ugovorom obavezali da će stanicu Prokop da završe do 2010. godine, kako da ih ne pitate, pa što je, drugovi i gospodo, niste završili? Kada neko, pa još bivši ministar, izjavi da stara železnička stanica u Beogradu ne treba da se preseli u stanicu Centar sve dok se tamo ne završe šoping centri, hoteli, moteli i priključenje za metro, onda do punog izražaja dolazi ona narodna „pametniji si kad ćutiš“ – izjavila je ministarka Mihajlović.

Inače, celokupna izgradnja železničke stanice „Prokop“ finansira se iz kuvajtskog kredita, ukupna vrednost stanice je oko 45 miliona evra i kada bude završena, sadržaće oko 50 hiljada kvadratnih metara prostora za različite sadržaje.