Foto: EPA-EFE/ ATTILA BALAZSPlate lekara i medicinskih sestara biće povećane za „do 15 odsto“, najavio je pre dva dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić „jer se uvodi red u zdravstvo, a prostor za korupciju se smanjuje“.
On je uz to najavio i povišice vojnicima, policajcima, socijalnim radnicima i osoblju javne uprave. Vučić nije precizirao kada će se ta povećanja desiti, ali na osnovu iskustva iz prethodnih godina može se zaključiti da se radi o povećanju za narednu, 2020. godinu. U 2018. godini plate zdravstvenih radnika povećane su za 10 odsto, a u 2019. plate lekara za 10 odsto, a medicinskih sestara za 12 odsto. Ekonomisti ističu da ako u zdravstvu u kome je zaposleno više od četvrtine javnog sektora bude tako veliko povećanje plata, ostatak javnog sektora moraće da se zadovolji minimalnim povišicama.
Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da se povećanja plata u javnom sektoru moraju uklopiti u rast mase zarada ne veći od nominalnog rasta BDP-a koji se očekuje da će biti oko šest odsto.
„Izdiferencirano povećanje plata po sektorima jeste opravdano i to je ideja koja stoji iza uvođenja platnih razreda koje je odloženo za narednu godinu. Ostaje pitanje iznosa povećanja i ciljeva koji žele da se postignu. Zdravstvo jeste pod velikim pritiskom odliva lekara i medicinskog osoblja i odatle i pritisak na povećanje plata. S druge strane, u velikom delu javnog sektora zbog toga će biti minimalno povećanje zarada, naravno ukoliko se želi ostati u pomenutim okvirima“, ističe Ranđelović.
U Fiskalnoj strategiji za period 2020. do 2022. godine Vlada se obavezala da se u naredne tri godine udeo zarada u BDP-u održi na nivou iz 2019. godine. To znači da se Vlada obavezala da nominalni rast mase plata u proseku neće biti veći od 7,5 odsto na godišnjem nivou, jer toliko iznosi procena nominalnog rasta BDP-a u Fiskalnoj strategiji.
S druge strane, zdravstveni radnici ističu da im visina plate nije na prvom mestu, ali i da tih 15 odsto neće nešto promeniti. Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, napominje da zdravstveni radnici ne primaju plate iz budžeta već od RFZO, kao i da se „predsednik meša gde mu nije mesto“.
„Predsednik Vučić i ministar Lončar vode predizbornu kampanju na račun zdravstva, a ništa nisu uradili sedam godina. Prave zgrade i kupuju aparate, a nema ljudi da rade na njima. Nismo zadovoljni povećanjem plata od 15 odsto, ali nama su plate tek na četvrtom mestu. Pre svega tražimo bolje uslove rada, a s tim vezano da se poveća broj zdravstvenih radnika. Država štedi na broju zaposlenih u zdravstvu, što je dovelo do smanjenja kvaliteta zdravstvene zaštite. Što se tiče plata, tražimo rumunski model po kome su plate lekara opšte prakse 1.500 evra, a prosečne plate specijaliste 2.500 do 2.700 evra. Ali to tek kada se prvo obezbedi dovoljan broj lekara i lekova“, napominje Panić dodajući da tih 15 odsto liči na „lepljenje pukotina u brani blatom“.
On ističe i da je budžet RFZO četvrtina budžeta Republike Srbije pa se pita kako toliki novac nije dovoljan za plate 114.000 zaposlenih i lekove pacijenata.
Medicinske sestre imaju isti problem, nedovoljno ljudi zbog čega moraju da rade i po tri-četiri posla. Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara, ističe da bi većina sestara pre tražila da se rastereti posla nego povećanje plata.
„Povećanje od 15 odsto u parama nije ništa u smislu da zaustavi odlazak, ali poboljšanje uslova rada, to nam je potrebno. Ako nam preti kolaps državnog zdravstva, treba pošteno razgovarati i videti zašto ima toliko nemedicinskog osoblja, pravnika, ekonomista… Ako država nema para za plate, ima prostora unutar samog zdravstvenog sistema da se preraspodeli taj kolač“, kaže Ilić dodajući da je prosečna plata medicinske sestre oko 45.000 dinara i to sa smenskim i noćnim radom. Ona takođe ističe da se kupuju novi aparati, a nema ko da radi.
„U državnom zdravstvu nam fali 12.000 do 13.000 sestara. Plata jeste niska, ali je veći problem što smo preopterećeni, pa radimo po tri-četiri posla. Tu sad imamo i prekvalifikacije, pa posle kursa od šest meseci imamo sestre i tehničare. Problem je što je Ministarstvo prosvete davalo licence svakom ko je tražio, pa Ministarstvo zdravlja sada ne može da im zabrani zapošljavanje jer imaju diplomu“, napominje ona.
Zoran Ilić, predsednik sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost, slaže se da povećanje od 15 odsto ne rešava probleme odlazaka ljudi, ali i da su oni uputili Vladi zahtev za povećanjem plata u ovoj godini plus povećanja od naredne godine.
„Socioekonomski savet je zamrznut, ali ako se poveće minimalac, onoliko koliko smo tražili, onda će nemedicinsko osoblje sa srednjom školom upasti u kategoriju minimalca. Zato moramo da pregovaramo sa Ministarstvom o njihovom povećanju plata“, napominje on. Inače, prema njegovim rečima, prosečna plata lekara opšte prakse u Domu zdravlja je oko 55.000 do 60.000 dinara plus dodaci, dok su plate lekara u bolnicama veće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
