Foto: FoNet/ Ministarstvo finansija

On je ovo kazao obrazlažući pred poslanicima Skupštine Srbije Zakona o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivše SFRJ.

Ministar je rekao da je do sada podneto oko 9.300 podnetih zahteva, od čega veliki deo nije potpun. Poslanici vladajuće većine najavili su podršku predlogu zakona, dok je opozicija koja učestvuje u radu parlamenta navela da šest meseci nije dovoljan rok za pribavljanje dokumentacije.Objasnio je da su na dnevnom redu izmene Zakona koji je donet kako bi Srbija izvršila obaveze u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije“. Prema njegovim rečima od ukupno 9.324 podnetih prijava, ubedljivo najviše iz BIH – 5627, iz Srbije – 2003 i Hrvatske – 838 prijava.

Izmenama zakona produžava se rok za odlučivanje Uprave za javni dug po prijavama potraživanja, smanjuje se broj polugodišnjih rata sa 10 na osam i pomera početak isplate za šest meseci.Rokovi se, kaže Mali, pomeraju zbog nemogućnosti štediša da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna ove godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

“Problemi pribavljanja propisane dokumentacije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini onemogućili su kompletiranje prijava potraživanja deviznih štediša iz ovih država. S obzirom na to da Uprava za javni dug do 23. juna 2019. godine trebala da dostavi štedišama sva rešenja, a da ne raspolaže svim potrebnim podacima, procena je da je produžetak roka za šest meseci neophodan kako bi se rizik greške prilikom odlučivanja sveo na minimum i reputacioni rizik Republike Srbije zaštitio”, naveo je ministar finansija I dodao da Srbija radi efikasnosti u sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava predlaže smanjenje broja polugodišnjih rata sa 10 na osam.

Ministar finansija pred poslanicima je predstavio i Zakon o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, koju je u ime Vlade prošlog meseca u Parizu potpisala državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić. On je podsetio da je finansijska kriza iz 2008. godine uticala na shvatanje da postojeći instrumenti saradnje između država u poreskim pitanjima i sami poreski instituti nisu adekvatni.

„Potvrđivanjem Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći očekujemo da ćemo smanjiti rizik od izbegavanja plaćanja poreza, jer povećavamo broj zemalja sa kojima razmenjujemo podatke o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, rekao je ministar Mali i dodao da Konvencija ima 128 potpisnica i da će stupiti na snagu 1. decembra 2019.

Srbija, kako je rečeno, već razmenjuje obaveštenja na zahtev i spontanu razmenu obaveštenja na osnovu potpisanih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a novinu predstavlja automatska razmena informacija, čija se primena očekuje u budućnosti, kada se ispune tehnički uslovi.Konvencija bi za Srbiju trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine.

Aleksandar Stevanović, poslanik SMS pozdravio je nameru države da isplati dugove nasleđene iz devedesetih godina, ali je postavio pitanje da li je šest meseci dovoljan rok da devizne štediše prikupe dokumenta iz zemalja koje nemaju, kako kaže, „baš prijateljsku administraciju“.I van Bauer, poslanik SDPS, komentarišući predloženu Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima rekao je da je
to najsveobuhvatniji raspoloživi instrument za borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza i da stvara mogućnost da se kroz međunarodnu saradnju unapredi domaće poresko zakonodavstvo.

Radikal Milorad Mirčić ocenio je da od Konvencija o poreskim pitanjima korist imaju bogatije zemlje, dok će siromašnije imati samo štetu I da Eu neće večno tolerisati nestručnost i tehničku neopremljenost.

„Kad prestanete da budete poslušni i ispunjavate naloge, EU će proglasiti Srbiju crnom rupom kada je reč o kontroli poreza, a onda će strani investitori pobeći“, poručio je Mirčić,a ministar finansija je odgovorio da ideja Konvencije nije da Srbija kontroliše kako rade druge zemlje, već da razmenjujemo podatke sa njima i budemo deo razvijenih zemalja.

U toku rasprave o porezima, bilo je reči i o prodaji Maksija, o uništavanju domaćih banaka posle čega je navodno veliki kapital završio na devičanskim ostrvima, kao i o privatizaciji Srpske fabrike stakla. Radikali su se dotakli i fondacije Dragice Nikolić bivše supruge predsednika Srbije Tomislava Nikolića nazivajući je „mafijašicom“ preko koje se „nameštaju poslovi“ pojedinim prijateljskim firmama, dok je poslanik SNS Marko Atlagić, kako je rekao, sa skupštinske govornice , podigao optužnicu protiv gotovo svih predstavnika građanske opozicije , nazivajući ih pogrdnim imenima.

Povezani tekstovi