U ariljskom i užičkom kraju, gde je ubrano više od trećine ovogodišnjeg roda maline, otkupljivači nude 160 dinara po kilogramu, a proizvođači se nadaju da bi otkupna cena mogla da dostigne i 200 dinara. Iz Udruženja vlasnika hladnjača, međutim, poručuju da je to veoma visoka cena i da zbog toga neki inostrani otkupljivači napuštaju Srbiju i sele se u Poljsku.
U ariljskom i užičkom kraju, gde je ubrano više od trećine ovogodišnjeg roda maline, otkupljivači nude 160 dinara po kilogramu, a proizvođači se nadaju da bi otkupna cena mogla da dostigne i 200 dinara. Iz Udruženja vlasnika hladnjača, međutim, poručuju da je to veoma visoka cena i da zbog toga neki inostrani otkupljivači napuštaju Srbiju i sele se u Poljsku. U tom Udruženju procenjuju da je realana otkupna cena maline oko 130 dinara.
Dragiša Terzić, predsednik Udruženja proizvođača maline Srbije, ističe da će ovogodišnji rod biti i do 40 odsto niži nego prošle godine. Neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine ugrožavaju malinjake, i ukoliko se temperatura ne spusti ispod trideset stepeni, malina će početi da se suši, mada to neće uticati na kvalitet koji je na zadovoljavajućem nivou.
S druge strane Rade Ljubojević, predsednik Upravnog odbora Udruženja hladnjača Srbije ističe za Danas da velike svetske kompanije otkupljivači, zbog visokih cena napuštaju naše tržište i sele se u Poljsku i Bugarsku
Ko unosi haos
– Tržište maline je potpuno neuređeno, iako godinama tražimo od ministarstava finansija i poljoprivrede da uredi tu oblast. Primera radi, na spisku Narodne banke Srbije nalaze se firme čiji su žiro-računi blokirani, ali one i dalje otkupljunu malinu plaćaju gotovinom. Nije mi jasno kako je to moguće i odakle takvim firmama gotov novac za otkup, ako su im računi blokirani. To daje velike mogućnosti za finansijske manipulacije i mi insistiramo da se za otkup maline uvede bezgotovinsko plaćanje, odnosno da se proizvođačima novac uplaćuje na tekuči račun – ističe Rade Ljubojević i dodaje da nakupci diktiraju cenu, a ne primenjuju ni osnovne higijensko-tehničke standarde na kojima Evropa insistira.
– Ne verujem da će ovogodišnji rod biti niži od 60.000 tona koliko je prošle godine ubrano. Prema našim procenama biće na tom nivou. I kvalitet je dobar, a glavna razlika u odnosu na prošlu godinu jeste ta što je ove godine ne samo malina, nego i ostale vrste voća, dobro rodila u celoj Evropi, a mi formiramo cene kao da voća nigde nema. Plašim se da ćemo zbog toga sledeću godinu dočekati sa prepunim hladnjačama. Posledica neuređenog tržišta i haosa u otkupu su i cene koje nisu realne. Udruženje hladnjačara nije utvrđivalo ovogodišnju otkupnu cenu jer bi nas proglasili monopolistima, ali su preporučili članovima da cena našeg Udruženja bude tržišna. Naša je procena da bi otkupna cena trebalo da se kreće oko 130 dinara za kilogram, jer analize pokazuju da su troškovi proizvodnje maline od 60 do 65 dinara – kaže Ljubojević, upozoravajući da bi zbog haosa u ovoj oblasti srpski malinari mogli da budu eliminisani sa svetskog tržišta.
Bumerang efekat
Berba maline u Čileu već je okončana i zabeležen je pad proizvodnje od oko 40 odsto. Očekivano dobar rod maline u Poljskoj mogao bi, uostalom, kao i kod nas, da umanji dug sušni period. Procenjuje se da ukupna proizvodnja maline u svetu neće dostići prošlogodišnji nivo, što bi moglo da izazove rast cena. Međutim, otkupna cena od dva evra i više koju traže proizvođači nerealno je visoka. Realno bi bilo da dostigne maksimum od oko 1,5 evra, što je takođe izuzetno povoljno i daleko iznad proizvođačkih troškova. Sve preko toga se iduće godine može vratiti kao bumerang i proizvođačima i potrošačima – procenjuje za Danas Mihailo Nikolić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Mihailo Nikolić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu upozorava da proizvodnja maline u Srbiji već nekoliko godina unazad beleži značajan pad i podseća da je prošle godine ubrano oko 60.000 tona. I u drugim evropskim zemljama, pre svega u Poljskoj, našem najvećem konkurentu na svetskom tržištu maline, prošle godine ostvaren je i do 30 odsto manji rod. Manji obim proizvodnje registrovan je i u Čileu, takođe značajnom izvozniku i igraču na međunarodnoj pijaci. Za razliku od njih, SAD i Rusija, inače najveći proizvođači ne izvoze malinu u značajnijim količinama. Ni Kina, u kojoj je uzgoj maline u ekspanziji, još uvek nije stigla do nivoa koji bi joj omogućio značajniji uticaj na svetskom tržištu. Zato je prošlogodišnji manjak maline u svetu bio je praćen skokom cena. Kako je sezona odmicala i zalihe iz prethodnih godina bivale sve manje, tako je malina bila sve skuplja, da bi njena cena početkom 2008. bila za 70 odsto viša nego u istom periodu prethodne godine – komentariše za Danas Nikolić.
Naš sagovornik ocenjuje da zbog tako visokih cena mnogi kupci odlučuju da malinu u preradi zamene drugim vrstama voća, u prvom redu kupinom i crvenom ribizlom. Dakle, vlasnici hladnjača i mogu da otkupe malinu po visokim cenama, što u ovom trenutku ide na ruku pre svega farmerima, ali se postavlja pitanje šta će se desiti ako takve troškove na kraju odbije da snosi neki inostrani kupac.
Evica Mihaljević, direktorka Poslovne zajednice za voće i povrće, podseća da je malina u Poljskoj solidno ponela ove godine.
– Kod nas je u otkupu maline zavladala prava euforija. Ne može otkupna cena maline biti za čak 80 odsto viša nego lane u isto vreme i dostizati 250 dinara ili 2,25 evra po kilogramu. Ono sa čim se mi sada suočavamo jeste masovno povlačenje ugovora od strane inostranih kupaca koji su prerađivali našu malinu. Takođe nikako nije dobro, a javlja se ovih dana na terenu, to što je otkup maline takoreći na na svakom ćošku bez ikakve kontrole. I dalje se masovno plaća ,,kešom,, koji stiže sa svih strana. Sve ovo što se sada dešava sa malinom podseća na prošlogodišnju priču sa kupinom i bojim se da će se tako i završiti – naglašava direktorka Poslovne zajednice za voće i povrće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
