Ni novi azerbejdžanski gasovod Srbiji nije od koristi 1Foto: Pixabay/Hpgruesen

Ruski izvoz gasa u Tursku i još neke zemlje Jugoistočne Evrope smanjen je više od četvrtine u prvoj polovini 2019. godine pokazuju zvanični podaci. To je ostvareno nakon što je u rad pušten Transanadolijski gasovod (TANAP) i povećane količine tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država koje se koriste u Evropi.

Podaci ruskog Gasproma pokazuju da je izvoz ruskog gasa u Tursku opao za 36 odsto u odnosu na prvu polovinu 2018. godine, dok je izvoz u Grčku i Bugarsku opao za 12,7 odsto, odnosno 17,4 odsto. Izvoz Gasproma u devet država tog regiona smanjen je za 27 odsto na 14,2 milijarde kubnih metara u odnosu na 19,5 milijardi kubnih metara godinu dana ranije. Do smanjenja potrošnje ruskog gasa u Turskoj došlo je nakon puštanja u rad TANAP-a prošle godine a u zemljama Jugoistočne Evrope zbog nešto niže cene tečnog prirodnog gasa zbog manje potražnje u Aziji i povećane proizvodnje tog energenta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Gasovod TANAP dugačak 1.850 kilometara povezan je sa cevovodom Kavkaz-jug (SCP) koji potiskuje gas iz ogromnog nalazišta Šah Deniz u Kaspijskom moru, a zatim šalje gas Turskoj preko Azerbejdžana i Gruzije. Drugi kraj TANAP-a će biti povezan s Trans-jadranskim gasovodom (TAP), preko Grčke i Albanije, do Italije.

Zajedno, SCP, TANAP i TAP formiraju „Južni gasni koridor“, megaprojekat procenjen na 40 milijardi dolara, čime Evropa pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa. Naftovod TANAP će na kraju projektovanog razvoja godišnje dovoditi 10 milijardi kubnih metara gasa do juga Evrope, a šest milijardi samo do Turske. Prve isporuke jugu Evrope se očekuju 2020. godine.

Manja potražnja za ruskim gasom u Turskoj i Jugoistočnoj Evropi stvorila je spekulacije da bi u slučaju da se trend nastavi Moskva mogla da odustane od izgradnje gasovoda „Turski tok“ kroz Evropu kao i da bi Srbija mogla da računa na snabdevanje gasom iz Azerbejdžana. Međutim, stručna javnost u našoj zemlji demantuje i jedno i drugo.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe da je smanjenje potrošnje ruskog gasa u Turskoj isključivo posledica smanjenja industrijske proizvodnje u toj zemlji tokom leta.

– Jedini razlog je manji obim industrijske aktivnosti u Turskoj. Čim se taj obim poveća ponovo će se pojaviti potreba za većim količinama ruskog gasa. Jednostavno, Azerbejdžan nema dovoljno gasa za potrebe potrošača u Turskoj i Evropi i ne može da konkuriše ruskom gasu na duže staze. Rusija praktično živi od izvoza gasa i ne postoji ni teoretska mogućnost da odustane od izgradnje „Turskog toka“ kroz Evropu ukoliko se stvore uslovi za to. Evropi je potreban ruski gas i ne postoji nijedan ekonomski razlog zašto „Turski tok“ kroz Evropu ne bi bio izgrađen – navodi naš sagovornik.

Kada je reč o američkom tečnom prirodnom gasu Vuletić ističe da ta zemlja nema dovoljnu proizvodnju tog energenta kako bi mogla da konkuriše ruskom gasu.

– Amerikanci proizvode znatno manje tečnog prirodnog gasa od recimo Katara, nisu lideri na tom tržištu i količine koje mogu da ponude potrošačima u Evropi ne mogu da se mere sa proizvodnjom ruskog gasa i da Moskvu istisnu sa tog tržišta – objašnjava Vuletić. Kada je reč o Srbiji, tvrdi naš sagovornik, nastavak TANAP-a na gasovod TAP za našu zemlju nema nikakav značaj.

– Kapacitet tog gasovoda nije dovoljno veliki a sve količine koje će njim proticati su već unapred kupljene za potrebe potrošača u Italiji tako da tu mesta za „ugradnju“ Srbije nema – kaže Vuletić.

Slobodan Ružić, direktor konsultantske firme Enerdži sejving grup, kaže za Danas da američki tečni prirodni gas nikako ne može evropskom tržištu da ponudi niže cene od ruskog gasa u kontinuitetu.

– Samim tim ne predstavlja problem za ruske planove kada je reč o snabdevanju „Starog kontinenta“ gasom. S druge strane ako Azerbejdžan može da obezbedi potrebne količine gasa za Srbiju po nižoj ceni od ruske ne vidim zbog čega bi to trebalo da zaustavi izgradnju „Turskog toka“ kroz Evropu? Jednostavno, tim gasovodom bi i azerbejdžanski gas mogao da se prevozi do potrošača u Srbiji. Bez obzira čiji je gas koji se transportuje, izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske kao i „Turskog toka“ je neophodna za sigurno snabdevanje potrošača u našoj zemlji. Stoga su priče o stopiranju tog projekta plod političkih igara a nikako ekonomskih rezona. Ipak ne verujem da generalno gledano bilo ko može ponuditi povoljniju cenu i dovoljne količine od Rusa – naglašava naš sagovornik.

Ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija smatra da je manju potrošnju ruskog gasa u Turskoj izazvalo smanjenje aktivnosti privrede u toj zemlji ali da je reč o situaciji koja neće potrajati.

– To je specifična situacija vezana za aktuelni ekonomski trenutak u Turskoj. Takođe, Evropi je ruski gas nužan tako da se Gasprom neće odlučiti na smanjenje proizvodnje gasa koji je objektivno gledano zemljama na „Starom kontinentu“ daleko isplativije rešenje od američkog tečnog prirodnog gasa koji je skuplji. Što se Srbije tiče „Turski tok“ koji bi prolazio kroz njenu teritoriju ostaje najsigurnije rešenje za redovno snabdevanje potrošača – zaključuje naš sagovornik.