Foto: Fejsbuk/Svet staklaOn je, na online forumu SAM-a na temu cirkularnih migracija, naveo da je najveći nedostatak u visokokvalifikovanoj stručnoj spremi, posebno vezano za IT.
„Mladi ne bi trebalo da odlaze, jer mogućnost da se oni zaposle u svojoj zemlji donosi viskoprofitabilne poslove i industrije, oni su dobro plaćeni za svoje poslove i više mogu da potroše u svojoj zemlji”, objasnio je Damljanović.
Prema njegovim rečima, oni kreiraju ekosisteme koji omogućavaju kreiranje još više takvih mesta.
„Važno je da se mladi motivišu da ostanu da rade u zemlji, prvenstveno jer generišu jako veliki dohodak i za zemlju i za sebe i kreiraju atmosferu koja privlači još više takvih”, istakao je predsednik SAM-a.
Partner u sektoru za reviziju kompanije „PwC” Srbija Biljana Bogdanović kazala je da je istraživanje koje se bavilo razlozima za odlazak iz zemlje pokazalo da je 80 odsto ispitanika izjavilo da se efekti odlaska kvalitetnog kadra iz Srbije veoma osećaju.
„Takodje, istraživanje je pokazalo da su zanimanja koja najviše nedostaju ona u oblasti IT sektora, komercijalisti, vozači i građevinari”, izjavila je Bogdanović.
Ona je dodala da komapanije saradjuju sa fakultetima u 43 odsto slučajeva, te da se saradnja sprovodi kroz kontakte sa profesorima, sa studentskim organizacijama i u vidu različitih praksi, gostujućih predavanja.
Prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar rekao je da na odliku mladih da ostanu ili odu iz svoje zemlje utiču obrazovni sistem, nivo zdravstvenih usluga, mogućnost zapošljavanja i kvalitet posla koji mogu da nadju.
„Važan im je odnos izmedju zarade koju mogu da stvore i troška života, takodje je bitan i osećaj pravednosti, negativna selekcija koja postoji”, kazao je Lončar.
On je istakao i da mladi insistiraju na transparentnosti bitnih procesa, efikasnosti administracije i osećaju bezbednosti.
Direktor programa za cirkularne migracije „Tačka povratka” Ivan Brkljač naveo je da je direktna komunikacija sa povratnicima ustanovila da njima najveću nedoumicu predstavlja adekvatna karijerna i poslovna prilika u Srbiji.
„Trenutno radimo na izradi administrativnih, poslovnih i društvenih vodiča za povratnike koje će im pružiti sve potrebne informacije”, rekao je Brkljač.
On je zaključio da treba omogućiti da cirkulacija ljudi bude jednostavnija kako bi Srbija bila deo globalnog društva.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Najbolje kajsije su u Srbiji, ali su u Australiji bolji uslovi za život
Korona virus i vakcinacija u Srbiji: „Kao da smo u Japanu, sve teče brzo i dobro“
„cirkulacija ljudi“, diplomatski naziv za uvoz migranata.
Unistiti frilensera! Mlad, zdrav/prav obrazovan, sta ce nam on ako nece partijsku knjizicu i da bude vodja smene motacima kablova.
Ovo sa „cirkulacijom ljudi“ je eufemizam za uvoz imigranata sa Bliskog istoka i odlazak našeg stanovništva u druge zemlje. Niko se ovamo ne vraća ako išta vredi.
Kao što su Crnogorci posle rata svi hteli da postanu direktori danas su svi postali menadžeri preko raznih Megatrenda i sličnog trenda. Kako onda makar i samo zanatlije imati? Završen Megatrend, sa 20-22 godine, odelo, tašnica i eto menadžera , direktora, ministra napredne Srbije. Platiš i budeš nešto ( da li znaš nešto nebitno je važno lako je) a za majstora treba škola, pa si kalfa a jednog dana postaneš i majstor, ko to da čeka i još mora da prlja ruke? Ovako Megatrend, partijska knjižica i već si direktor ili bar šef.
Strucnost se ne stoce kupljenim diplomama i politickim namestanjem radnih mesta, i primenom principa “ veži konja gde ti gazda kaže“, uz relativizaciju znanja i iskustva onih koji ne pripadaju (partiji), kao i nacelom da svi mogu sve da rade.