Foto: FoNet/ Božidar Petrović

Tako težnja taksista da ponude mušterijama jeftiniju vožnju i sebi obezbede više posla nailazi na proteste njihovih kolega. Inače beogradska taksi udruženja su odavno već izborila jedinstvene cene, zabranu davanja popusta ili bilo kakvih olakšica građanima, kao i ograničenje broja taksi licenci. Tako na primeru taksija pada u vodu prva premisa savremene ekonomske teorije da ponudu treba prilagoditi kupcu, već je izvrnuta u to da kupca treba naterati da plati koliko god nam treba.

Taksisti tvrde da u Kragujevcu protestuju zato što lokalna vlast ne poštuje zakon.

Aleksandar Bijelić, predsednik Udruženja taksista Srbije, kaže: „Mi podržavamo proteste taksista u Kragujevcu jer tamo lokalna samouprava ne sprovodi zakon koji propisuje dozvoljeni broj taksi vozila, cenu, kako se vožnja naplaćuje, ko i kako sme da vozi. Tamo divljake niko ne kontroliše, niko ih ne sklanja sa ulice i biće podnete krivične prijave protiv nadležnih u gradskoj upravi“.

Kako dodaje, u i Beogradu i dalje ima taksija koji daju popuste mimo zakona, ali i „to ćemo rešiti“. On ističe da cena taksija mora biti jedinstvena.

„Cena se ne propisuje odokativno, već na osnovu parametara. Da bi taksisti mogli da finansiraju osnovna sredstva, da plate obaveze državi, sebi platu. Ima 18, 19 parametara na osnovu kojih se određuje cena da bi profesija bila uspešna“, objašnjava on. Na pitanje kako to da je u drugim gradovima u Srbiji taksi jeftiniji nego u Beogradu, Bjelić kaže da su cene u unutrašnjosti preniske i da bi ih trebalo uskladiti sa cenama u Beogradu uz odstupanja od najviše 10 odsto. On to pravda činjenicom da taksisti po drugim gradovima voze stare nebezbedne automobile zato što ne mogu da zarade dovoljno za nove. Iz istog razloga on tvrdi da mora biti ograničen broj taksi vozila da bi taksisti mogli da zarade.

„Taksi je javni prevoz i mora biti pod kontrolom države i država mora da ga uređuje. Nigde nema da se cene taksi usluga tržišno određuju. Minimalna cena taksija postoji oduvek i ako bi razmišljali o njoj možemo samo da razmišljamo o njenom povećanju. Svi bi voleli da se voze besplatno, ali nema besplatnih stvari“, poručuje Bijelić.

Potpuno oprečno mišljenje o formiranju cena taksi usluga ima Mihailo Gajić iz Libertarijanskog kluba (Libek). Prema njegovim rečima, ograničenja koja se postavljaju, ne samo u Srbiji već i u evropskim i američkim gradovima, nisu ekonomske već političke prirode.

„Taksisti se nameću kao važan politički akter i izvlače benefite od toga. Ako se dobro organizuju mogu da parališu grad, a nijedan gradonačelnik to ne želi.

Ograničenje ulaska u neku granu smanjuje konkurenciju i dovodi do rasta cene i smanjenja kvaliteta. A ne može neko državno telo da zna koliko tržištu treba taksija. Imali smo slučaj da je Saobraćajni fakultet pravio studiju i utvrdio da Beogradu treba oko 7.000 taksista. A kada padne kiša ne možete da nađete taksi. Toliko o njihovim procenama“, kaže Gajić.

On napominje i da takav sistem ograničava bilo kakvu inovaciju.

„Tek je Kar go pokušao da unese neku inovaciju na ovo tržište. Ali onda se donese Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju kojim se propisuje ko i kako može da se bavi taksi uslugama. Može da se radi samo kako piše u zakonu, a sve drugo je nezakonito. Taksisti imaju dobru zaradu od tih zabrana. Moje iskustvo iz SAD je da sam istu trasu Uberom platio 30 dolara, a taksijem 100 dolara“, ističe Gajić.

Aleksandar Vučić, predsednik udruženja Kar go koje poslednjih meseci trpi velike pritiske taksista, ali i države, smatra da ograničavanje ponude dovodi do povećanja cena, odnosno stvaranja oligopolskog tržišta. On napominje da su korisnici često tražili niže cene i taksiji su im izlazili u susret.

„Prvo su davali popuste na telefonski poziv, pa su im to zabranili. Posle su neki davali svaku petu vožnju besplatno pa su im i to zabranili. Ovako uređen taksi sektor dvojako utiče na građane. Kao prvo, oni plaćaju paušalni porez i doprinose 12.000 dinara – takve uslove nijedan drugi paušalac nema i posle taj manjak svi ostali moraju da subvencionišu. Drugo, građani plaćaju cenu taksija iznad tržišne. Osim toga, taksisti duguju državi oko 243 miliona evra za poreze i to se tako provlači od reprograma do reprograma“, ističe Vučić dodajući da država to dozvoljava zato što su uzurpirane institucije vlasti.

Primer za to je, navodi Vučić zabrana reklamiranja Kar goa zbog nelegalne delatnosti, a bez ikakvog rešenja da se bave nelegalnom delatnošću.

Povezani tekstovi