Umesto 1. juna završetak "Balkanskog toka" najranije krajem godine 1Foto: EPA-EFE/ VASSIL DONEV

Dok u Bugarskoj očekuju da će taj važan projekat biti završen do kraja godine, do kada bi trebalo da poteku i prve količine „plavog energenta“ ka Srbiji koja je svoj deo „Balkanskog toka“ završila još u decembru, stručna javnost je skeptična da će se to zaista i desiti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pak ocenio juče u Bugarskoj da je izgradnja gasovoda „Balkanski tok“ od suštinskog značaja za razvoj dve zemlje i za njihovu saradnju i da mnogi ljudi ne razumeju u potpunosti značaj tog projekta.

– Izgradnja tog gasovoda i za Bugarsku i za Srbiju znači rast ekonomije, rast industrije ali i obezbeđivanje naših domaćinstava tim energentom. To je investicija čije rezultate ne vide svi odmah, ali je od strateškog i dubinskog značaja za napredak naših država – rekao je Vučić nakon što je sa bugarskim premijerom Borisovim obišao gradilište tog gasovoda i magistralnog puta od granice do Sofije.

Vučić je rekao da je srećan što vidi da ti radovi napreduju brzo i kvalitetno i izrazio nadu da će se u kratkom roku taj gasovod povezati sa Srbijom i kod Zaječara i kod Niša, preko interkonektora koji se gradi uz podršku Evropske unije.

Na pitanje da li je realno očekivati da će prve količine gasa iz „Balkanskog toka“ ka Srbiji poteći krajem godine Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da je od toga daleko značajnije da taj važan projekat bude izgrađen.

– Da li će gas „Balkanskim tokom“ ka Srbiji da krene krajem ove ili početkom sledeće godine nije toliko važno. Ono što je važno je da njegovom izgradnjom Srbija dobije alternativni pravac snabdevanja gasom. Što se tiče grejne sezone u ovoj godini jasno je da će se potrošači snabdevati gasom koji će stići tranzitom preko Ukrajine. Tokom grejne sezone 2021. godine Srbija će već dobijati gas iz dva pravca, preko Ukrajine i preko Bugarske – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima „Istočno-mediteranski gasovod – Istmeda“ koji želi da gradi Grčka kako bi se preko Italije transportovao gas u Evropu iz novih nalazišta u jugoistočnom Mediteranu.

– To je projekat na „dugačkom štapu“ kao i svi drugi koji se baziraju na vađenju gasa iz podvodnih nalazišta. Prvo treba ispitati da li ima dovoljno gasa, posle toga treba izgraditi gasovod. Shodno tome  taj gasovod može da postane konkurencija „Balkanskom toku“ tek za nekih desetak godina – naglašava Vuletić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da je veliko pitanje da li će se ostvariti prognoze o tome da ruski gas ka Srbiji krene „Balkanskim tokom“ do kraja godine.

– Više puta sam istakao da kada je reč o realizaciji tog projekta ništa ne zavisi od Srbije već od interesa velikih igrača na globalnom planu. Ne bi me iznenadilo ni da Bugarska završi svoj deo posla ali da jednostavno ne bude gasa koji bi se transportovao kroz te cevi. Naime, problem je u tome što Sjedinjenim Američkim Državama ne odgovara da se zemlje Evrope snabdevaju ruskim gasom, shodno tome Vašington vrši pritisak da ne dođe do izgradnje kako „Balkanskog toka“ tako ni „Severnog toka 2“. Ako se to uzme u obzir nije nerealno da čak i da se izgradi bugarska deonica „Balkanskog toka“ da do transporta gasa njime uopšte ne dođe zbog geopolitičkih interesa SAD – objašnjava Savić.

Inače, Srbija je svoj deo gasovoda „Balkanski tok“ završila u decembru prošle godine. U Bugarskoj je došlo do prolongiranja radova zbog korona virusa.

„Balkanski tok“ ima planirani kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a iz Srbije bi se dalje transportovao ka Mađarskoj i Hrvatskoj. Ovaj projekat bi bio unosan za Srbiju jer bi joj obezbeđivao dovoljne količine „plavog energenta“, alternativni pravac snabdevanja, ali bi joj doneo i zaradu od tranzitne takse.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.