Evo rešenja za Kosovo!

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nauka to ne rešava!

   1. Да ли бисте, господине, свој стан, викендицу, жену или посао дали примењујући предложену методу?
      А Косово бисте дали тако? Не бисте да је Ваше. Срећом – није.

2. Истраживање на које се позива аутор је више спин и маркетинг него наука! Ако су „узорку“ понуђена само три решења и ако су „морали“ да се одлуче за једно од њих, а очигледно су морали јер да нису сва би била игнорисана, онда је избор најнеконкретнијег и апсолутно неизводљивог, једини логичан избор! Од њега нико неће имати штету, јер се не може ни догодити!

   1. Vidim da su za Bojana istraživački naučni radovi i društvene nauke trice i kučine. Ovo što sam pročitao u ovoj kolumni ja do sada nisam našao ni u jednim drugim novinama i nedeljnicima. Pozivajući se na stavove uglednih ličnosti Kišjuhas je na jezgrovit način izložio tri varijante za rešenje kosovskog problema.. Treća varijanta je rešenje za naše haotične i traumatične živote. Baš me zanima koja će politička stranka biti prva koja će uneti u svoj program Kišjuhasov dobro obrazložen ovaj predlog da Srbi i Albanci prihvate „Mirovnu deklaraciju“ u kojoj bi Srbi priznali kosovskim Albancima njihovo „sveto“ pravo na suverenu državu a Alabanci da otvoreno priznaju da Kosovo jeste jedna istorijska i kulturne svetinja za Srbe i Srbiju!

      1. @ Elmaz Muhović

         Zasad, i do ko zna kad, nema takve stranke, a ni okolnosti nisu odgovarajuće. Lično, slažem se sa Vama da je treća opcija idealna. Možda čak i na Balkanu. I sama sam bila prijatno iznenađena što je kolumna A. Kišjuhasa ovog vikenda propraćena delom izvornog rada. Jednom će neko morati da pregovara na osnovama vrlo sličnim tom trećem putu (ako sam dobro shvatila, i neki poveći novac bi bio deo pregovaračke šargarepe). U međuvremenu, recimo da treba krenuti sa pojedinačnim potezima – uljudnom konverzacijom, priznavanjem prava svake osobe da razmišlja drugačije, a da to ne provocira dežurne nacionalne advokate, otvorenošću prema kulturi i životu drugih nacionalnih sredina itd.

         Pozdravi.

      2. Pa ima ih vec par koji se istinski zalazu za ovo mudro i razumno resenje… Sta vam je umetnost pregovaranja…
         Mene je i zanimalo zasto stalno to nema nista za Srbiju, Pandorina kutija, Pandorina kutija…
         Valjda da ne bi bilo jasno da je rec o Danajskim darovima…

   2. Mislim da bi opcija koju je vecina izabrala vecini i najvise odgovarala. Ovo je bilo istrazivanje a ne referendum koji bi rezultate glasanja sproveo u delo tako da ljudi iz uzorka nisu bas bili toliko iracionalni u odgovorima,

3. Postovani, resenje nije ovo sto Vi nudite. Resenje je u postovanju normi medjunarodnog prava (vazi za drzave koje su ucestvovale u agresiji na SRJ 1999. god. i koje su priznale „nezavisnost“ „Kosova“) i postovanju pravnog poretka Republike Srbije (vazi za vecinu pripadnika albanske nacionalne manjine, za Vas i vase istomisljenike) Uzgred, tzv. „Kosovo“ kao drzavu ne priznaju pet drzava Evropske unije, dve stalne clanice SB UN, Indija, pomenuti Izrael, Vatikan, Egipat, Indonezija, Brazil… Pozdrav

4. Metod mozda moze biti efikasan kod civilizovanih naroda. Tamo gde je krvna osveta jos aktuelna to svakako ne prolazi.

5. Evo drugog resenja, koje je sada tesko izvodljivo . Napraviti vremeplov, vratiti se u period 1991 – 1995 godina i sve raseljene i izbegle Srbe iz Hrvatske, tj Republike Srpske krajine i BiH naseliti na Kosmetu . No, sta bi bilo, kad bi bilo …

   1. Svi pokušaji kolonizacije Kosova od strane Srbije u poslednja dva veka bili su osudjeni na neuspeh. Zašto mislite da bi proterani Srbi Slavonci bili srecniji na Kosovu nego recimo u Vojvodini, koja im je u smislu kulture daleko bliža? Mislim da je rešenje broj dva najprihvatljivije ovdašnjim elitama. Tutnite im pare u džepove i mirna Bačka.

6. Albanci imaju svoju suverenu drzavu, zove se Albanija, glavni grad im je Tirana i time su svoje „sveto pravo“ iskoristili. Ovo sto predlaze Kisjuhas nije nikakva novina niti nesto bazirano na naucnim osnovama nego se radi o dobro poznatom velikoalbanskom projektu koji je Kisjuhas pokusao da umota u sareni papiric. Sta u sustini predlaze Kisjuhas kao „resenje“? Da Srbija prizna albansku „drzavu“ na Kosovu a Albanci ce eto priznati da Srbi imaju nekakve crve tamo i jedno vreme ce dozvoliti Srbima da ih posecuju dok se ne formira „kosovarska pravoslavna crkva“ koja ce te crkve i manastire lepo prisvojiti i dok i ono malo Srba ne proteraju sa Kosova. I po cemu se onda Kisjuhasevo „resenje“ razlikuje od onoga sta albanski nacosi traze vec decenijama?

7. Mnogo bolje resenje je da Albanci sa Kosova priznaju da je Kosovo deo Srbije, da su svoje pravo na drzavu iskoristili kada se 1912. godine formirala Albanija, odnosna da Srbija prizna da je duzna da postuje sva prava Albanaca koja im kao nacionalnoj manjini pripadaju. Kraj. Nema krsenja medjunarodnog prava, nema Pandorinih kutija, nema primera na koji mogu da se pozivaju Srbi u BiH, Albanci u Makedoniji, Madjari u Rumuniji itd.

8. Ima jedna začkoljica. Srbi da priznaju Albancima „sveto“ pravo na suverenu državu. Palestinci je nemaju. A Albanci od 1912.imaju Albaniju kao svoju etničku državu. Kosovo bi bila druga Albanska država. Zato podela Kosova između Albanija i Srbije na pola kao rešenje. Kompromis.

9. Sve je to „Bull sh…“. Izraelci i Palestinci nisu imali svoje države, dok Srbi i Albanci imaju, Srbiju i Albaniju. U stvari oba entiteta imaju sad po 2 države… R. Srpsku i Kosovo… Ima li to još negde na svetu… Kakav spin…

10. Kosmet su Albanci planski i sistemtično, od Prizrenske lige 1878., zaposedali, uz ilegalnu pomoć matične države Albanije, bez veće smetnje, a za vreme Tita pomagani su od strane zajedničke države svih naroda i narodnosti – Jugoslavijie.
    Godine 2006. javio mi se mladi advokat iz San Franciska da želi da dođe da vidi Prizren „duhovni centar Albanaca“ kako je slušao devedesetih godnina u Tirani na plačenoj edukaciji sa drugim mladim pravncima sa univeriteta Berkli, Stanford, Jel i Harvard. Dočekao sam ga u Skoplju gde sam živeo, i pokazao mu mesta nekada srpske imperije na imerijalnom brdu na koje je sada je velika Američka ambasada koju sam ja nazivao dok sam pisao i govorio na televiziji u Skoplju, da je to Regionalna direkcija. Sve dok nisam video slično zdanje iste namene u Beogardu. Amerikanca sam upoznao sa mojim prjateljem Alnbancem porekolm iz Prizrena, koji ga je upozorio da je opasno za mene da se pojavim u Prizrenu, zašta mi je dao brojeve telefona svojih rođaka ako bude trebalo da zatražim pomoć. Poveo sam Amerikanca kroz nekada Tursku, sada Albansku i Makedonsku čaršiju, gde mi je Amerikanac pokazao u izlogu albanske knjižare veliku knjigu nalsovljenu KOSOVA, koju su Amerikanci dobili u Tirani na engleskom jeziku. A to znači da ima i drugih knjiga prilagođene lažima abanskih istoričara koje su poklonjene svim velikim bibliotekama, unverzitetskim, gradskim, a ima ih i u biblioteci Bele Kuće. Kada sam 2000. godine bio u Njujorku, mogao sam da slušam i gledam televizije u valasništvu Albanaca, Hrvata, Bugara, no ne Srba i Makedonaca
    Sutradan otišli smo na Kosovo. Putem na 50 kma od Skoplja pokazao sam mu u pravcu sela Nerodimlja, odmaralište cara Dušana i njegove svite na pola puta od Duhovnog centra Prizrena. Naravno, o tome sam mogao da mu pričam tek kada smo izašli iz autobusa i smestili se kod porodice moje sestre sa četiri sina, snaja i unuke. Još jednom je Amerikanac čuo od Albanca na koga sam računao da nas preveze do Prizrena, a pitao sam da čuje Amrikanac, čiji je duhovni centar Prizren?. Odgovio je, da je do skora bio srpski duhovni centar.
    A sve moje nade bile su da da ću Amerikanca odvesti u Manastir Grčanicu i pokloniti mu neku knjigu ili brošuru u kojoj su napisane istoriske činjenice. No, vrisnuo sam od bola kada sam doznao da u Manastiru nemaju ni retka napisanog niti na srpskom jeziku a tek na egleskom!!! Zatražo sam da se sretnem sa Igumanijom. Kada sam joj rekao da tražim brošuru za Amerikanca albaniziranog sa lažnom istorijom, odgovorila je da nemaju para da kupe takve knige. Pitao sam je što niste tražili od doktora pravnih nauka, prvo pedsednika Srbije, a tada predsednika Vlade, Koštunice, za da dobijete neku štapanu brošuru, a ne samo razglednice srpskih vitezova stradalih u Kosovskom boju, Igumaniji se oči napunile suzama, zašta sam morao i ja da zaplačem i zaćutim.
    Amerikanca sam sutra dan odveo kod mojih u Staro Gracko. Pokazao sam mu spomen ploču na nekada Domu kulture, masakrirarnih „14 žeteoca“, od kojih petoro moga roda. Do Doma na putu pokazao sam mu trag pada kasetne bombe koja je ubila dvogovišnju devojčicu dok je spavala u krevetu pored svoje majke.
    Kada smo došli kod moga rođaka koji drži prodavnicu u centru sela, rođak mi je rekao da sam mu doveo u kuću Klintona, našta se Amerikanac smejao, inače, po prirodi obojica dobri Ljudi…
    Odakle Amerikanci da doznaju istunu da je Skender Beg Kastrioti islamizirani Đorđe Kastratović, a da jedno od najvećih albanskih plemena (fis) Krasnići potiče od najmlađeg, petog sina Vasinog, po kome je nastalo poznato crnogorsko pleme Vasojevići. A da mu po imenu najstraijeg Vasinog sina, Zeke postati Crnogorci Zečevići. Neka plemena nisu ni menjala koren srpskog naziva, tako npr. Kožani, a na albanskom koža se naziva lёkurё. Odakle bi Amerikanci i ostali na Zapadu doznali da nema grada ili sela na Kosmetu koje ne nose srpsko ime od osnivanja. Ima dva naselja, grad Uroševac po sinu Cara Dušana, sada Ferizaj, ili naselje posle Kačaničke klisure gde je prvbo nio tuski han, pa je nazvano Elez Han, koji naziv je srpska država promenila polsle oslobađanja Kosova od turske vlasti u „Đeneral Janković“. Od koga da doznaju Amrikanci i ostali na Zapadu, no i ljudi u Srbijz i širom sveta da su posle poraza Auutrougarske vojsk u kojooj borbi su učesvovali i Srbi protiv Turaka, !690. pa ponovo 1737. desio se egzodu Srba na Kosmetu. A kako je bilo potom opisao je Jevto Dedijer koji je početkom Dvadesetog veka proputovao kroz te krajeve, a opisao je šta se događalo oko Debra, a to važi za sve gradove na Kosmetu, jer i u Zpadnoj Makoniji su živeli Srbi: „Arbanasi… su se javljali u četama kao zulumćari, pljačkalii stoku, odvodili decu i ljude i ucenjvali su. Tim su najpre postigli to da je rad i život po selima postao nemoguć. Najpre se napuštalo stočasrtvo po planinama i obrađivanje onie zemlje koje su dalje od sela. Stanovništvu su na taj način oduzeti svi uslovi za život, i ono je moralo ići u pečalbu. Ova sela morala su imati arbanaške najamnike… koji su ih čuvali. Ovi najamnici se najpre nasele u selu, i, umesto po šumama, zulumćari su tata u selu. Oni drže vezu sa saplenicima u gradovima i oni ih pomažu. Nastaju tada otmice imanja, ubijanja, i srpkog stanovinštva postepeno nesataje i iseljava se.“
    Dobri u mudri naučnik Branko Horvat u svojoj knjizi „Kosovsko pitanje“, objavljena 1988. na strani 69, kaže i ovo: „Katolikčki Alamanci koji si se naseljavali na Kosovu nemaju, kako je već konstatiranio, čvrstih verskih uvjerenja i lako priamju islam. Na taj način ulaze u vladajuću naciju, što im povećava samopouzdanje. Isprva zauzimaju puste zemlje izbeglih Srba, a zatim počinju preostale Srbe istiskivati iz sela i s imanja na način kako je već navedeno. Također pretvaraju Srbe u svoje čifčije (kmetove bezemljaše) i postaju biesni begovi. Doseljenici gube dva ključna moralna orijentira:svoju prijašnju vjeru i svoju fisnu organizaciju. To satnje anomičnosti (Nezakonit, neuredan, zločinački) vodi do etičke razluralenosti. Među pojednicima ne postoje društvene veze.“ „Ovu unutrašnju raznolikost i najamnu odbjonost“- primećuje Cvijić (s.339) – „samo su mogli povećati poarbanašeni Srbi.“ „Turci su ovu anrhiju“ – piše Horvar (s.69) – „još povećavali huškanjem na nevernike. Pravoslavne Srbe i katoličke Albance: da ne treba održati besu datu neverniku, da zemlja, po Kur’anu, pripada samo vjernicima. Turska vlast izgubila je autoritet i nje mogla osigurati nikakvu osobnu i imovniksu sigurnost. Nigde u svetu, zakljčuje Jovan Cvijić s.(340) „nije bilo manje lične i imovnske sigurnosti nego u Metohiji i na Kosovu. Svaki je čovek živeo za sebe i u drugom gledao neprijatelja, ili se bar na njega nije smeo pouzdano osloniti. Ako je smatrao da ga dovoljno ne respektuje, on je ubijao, kao što je i sam u prvoj zgodnoj prilici mogao poginuti zbog istog uzroka ili drugog“…

    1. …Za Srbe u ovom delu Srbije Kosovski boj još uvek traje, samo što Turska država nije tu već njena Instalacija, Albanci. Kada je 2016. sadašnji vladar Turske Erdogan bio u poseti Prizrenu, baš na mestu gde je bila Dušanova crkva i grob sveti Arhangel od čijeg kamena je Sinan paša, isti taj koji je na mestu današnjeg Hrama u Beogradu spalio mošti Svetog Sava, svojevremno na tom mestu podigao đžamiju, povikao je:“Kosovo je Turska, Turska je Kosovo!“ Kao što je Turska poturčila Rašku, tako da i sada poturčenim Srbima bliža je Turska nego Srbija. Dok „Staru Srbiju“, današnju Makedoniju sada naseljava novostvorena nacija kada je bilo vreme – u XIX veku. A kako i zašto?…
       Dok se Vučić udvorički divi turskom diktatoru Erdoganu, a mnogi srpski intetelktualci i ne zanju niti istorisku istinu o Kosovu i Metohiji. SRAMOTA!!!!

11. I, kako ide u Palestini? Smešno
    A još sveto pravo na državu? I to drugu…

12. Uz poštovanje autora članka, predlog za rešenje Kosova je neadekvatan problemu i nelogičan: predlaže se rešenje na naučni rad jednog stranca, a ne na osnovu direktnog problema na terenu. To je kao kada bi jednu domaću komplikovnu mašinu, po domaćim standardima, popravljali po šemi neke američke ili kineske mašine? Autor predloženih „opcija“ je imao svoje razloge, ali nije imao adekvatan kosovski primer da vidi i drugu stranu. Po tom trećem rešenju koje se nudi kao „najprihvatljivije“ kao rešenje je faktički „priznavanje“ separatističke okupacije i otimanja teritorije: Hitler je oružjem hteo otimanje teritorije, a Albanci/Šiptari demografskom eksplozijom i separatistističkim šovinizmom-fašizmom – etničkim ćišćenjem Srba? Stvarno je jezivo slušati da se Albancima priznaje pravo na mitomaniji o Ilirskom poreklu (na čemu je bazirana njihova separatistička ideologija) – da otmu Kosovo (KiM), a Srbima se pripisuje mitomanija i prošlost da navodno „svojataju“ Kosovo (da je ono albansko)? Iz takvog tumaćenja nudi se kompromis i medjusobno priznavanje „svetog prava“ – da Srbija prizna pravo Albanaca na državu, a da Albanci priznaju Srbima svetost postojanja i svetinja da predaju teritoriju i povuku se sa Kosova (taj poziv da se vrate proterani Srbi je čista obmana: zašto u startu nisu omogućili povratak proteranih Srba (da bi Albanci napravili albansku državu Kosovo, ne ulazeći u strateške interese SAD-EU koji podržavaju separatističku politiku Kosova.
    REŠENJE svakako postoji, to je Kiparski model: PODELA: najmanje pola srpske teritorije KiM mora da pripadne Srbiji, da se postavi jaka granica po sistemu Izraelske odbrane teritorije, ili odbrane američke granice prema Meksiku. ZAŠTO? Zato što Srbija (Makedonija) (hriščanska pravoslavna vera) nikada na drugi način ne može da zaustavi albansku separatističko-ekspanzionističku ideologiju po modelu širenje islama? Bez obzira što se spolja i iznutra nameće realizam i racionalizam kao rešenje (kapitulantska teza) , i što je današnja srpska vlast daleko odmakla u predaji teritorije – KAPITULANTSKO I NEPRAVEDNO REŠENJE za Kosovo će u budućnosti izazivati teške sukobe i nestabilnosti. …

13. Da je autor bio pošten stavio bi naslov „Da se Vlasi ne dosete“, dakle ceo članak ide u jednu stranu, vođen naučnom studijom, sve ima smisla, a onda autor u poslednjem pasusu izvede tešku prevaru i podmetačinu predstavljajući kao kompromis ono što je zapravo vlažni san albanske strane. Pokušaću da definišem ono što bi zaista bio kompromis, na liniji studije koju je naveo, dakle:
    – Albancima se ponudi papir u kome: Srbi priznaju pravo Albanaca da imaju svoju državu na Kosovu, izvinjenje za Miloševićeve zločine i pruženu ruku saradnje za budućnost
    – Srbima se ponudi papir u kome: Albanci priznaju pravo Srba koji su ostali na Kosovu da žive u Srbiji, izvinjenje za zločine OVK i, pogađate, ruku saradnje za buduće dobrosusedske odnose
    Naravno obe strane se zaklinju da će manjinu one druge strane koja ostane kod njih držati kao malo vode na dlanu, to obećanje ništa ne košta, a efektno je (čak toliko, da je autor članka pokušao da ga proda u stilu „rog za sveću“).
    Ostaje samo da se povuče linija, a ona se već zna, sever + manastiri Srbiji, a ostalo Albancima. O Preševu, Bujanovcu i Medveđi ne sme biti reči jer ako bi se i to uključilo u paket i razmenila teritorija 1-1 postavlja se pitanje zašto onda Albanci usput dobijaju i stolicu u UN.
    Eto toliko, u ime onih koji ne vole da sisaju vesla.

14. Prethodni slucaj otimanja Kosova od Srbije se desio za vreme II svetskog rata pod dirigentskom palicom Musolinija i kasnije Hitlera. Pitam se da li su i ta dvojica moralnih gromada otcepljenje i albanizaciju Kosova bazirali na „drevnim i sadasnjim velikosrbijanskim zlocinima nad nevinim Albancima“ ili je nesto drugo bilo u pitanju? Postaje vec tragikomicno da se stvaranje velikoalbanske paradrzave na Kosovu pravda nekim moralistickim razlozima i time sta je ko zasluzio i na sta je ko izgubio pravo, moglo je to da prodje tamo negde krajem proslog veka kada su se CNN i cela propagandisticka masinerija bas trudili da nametne tu crno-belu verziju i kada su Klintonovi bili na vrhuncu snage i uticaja, ali danas… Apdejtuj se Kisjuhas…

15. Ono što previđa ovo „ingeniozno“ rešenje je da nacionalne grupacije nisu homogeni entiteti. Zamislimo slučaj da se dve strane stvarno dogovore oko rešenja problema. Dogovor bi recimo mogle da postignu elite, vodeći političari, eventualno podržani većinom na izborima/referendumu. Međutim, uvek bi ostao značajan broj ljudi koji se sa tim ne bi slagao. I onda recimo izađe neka budala sa automatskom puškom i pobije nekoliko žetalaca na polju ili dece koja se kupaju na reci. U tom trenutku sve pada u vodu, vraća se na početak, dižu se tenzije i mržnja. Uvaženi sociolog i kolumnista bi trebao da nauči kakva je razlika između eksperimenta koji se sprovodi anketom u kontrolisanim uslovima, čiji je prvenstveni cilj da se objavi rad u nekom časopisu, i realnog života. Takve neproverene sociološke igrarije mogu skupo da koštaju milione ljudi.

16. Da li neko ima ideju sta sa par milion albanaca, u varijanti „Kosovo je Srbija“?

    1. Albanci na Kosovo, ako ih sada ima malo više od pola miliona, ostali su u EU i SAD, oslanjaju se na svoju državu Albaniju i na Tursku koja ih je tu naselila ili stvorila od Srba. No, to ne znaju u Srbiji oni koji bi trebali da znaju. To je znao mudri Oliver Ivanović i zado je po naređnju sa vrha vlasti u Beogradu likvidiran A sada su na spisku za likvidaciju Momčilo i Rada Trajkivić, kao što su meni pretili devedesetih godina dok sam se sklonio u Skoplju.

17. Da se reši? Au pa šta bi oni onda radili?
    Svih ovih 28 g crveno-crna koalicija imala je samo jednu ideju koju non stop realizuju, koja je to ideja?
    Na RTS bilo 1990/91 Lenardova je napravila intervju u Moskvi s akademikom SSSR (Rusije) Zinovljevim koji je kazao „Pošto je nestao Varšavski pakt treba da nestane i NATO. Kako to postići? Tako što ćemo raditi na tome da tražimo krizne tačke po svetu (naročito u Evropi) i te krizne tačke koristiti (naduvavati krize) i terati zemlja NATO da donose odluke, pošto svaka od tih država ima svoje posebne interese, naćiće se problem oko koga će se one GLOŽITI do tačke RASPADA NATO“. Eto crveno-crna koalicija već 28 g služi da TALASA po Balkanu u korist ruskih geostrateških interes. A gde je tu Srbija? Nigde, kao što vidite ubrzano nestaje.

18. Možemo da raščlanjujemo istoriju i izvlačimo podatke od 1100-te godine nove ere, ništa to ne pomaže. Albance je naša država pustila od 1945-te da se naseljavaju masovnije na Kosovu, oni ne vole Srbe i ne žele da žive pod njihovom vlašću, kao što ni Srbi ne žele da im Albanci komanduju. Iz tih razloga sveta zemlja i slično više nije nikakav argument da Kosovo bude u sastavu Srbije. Kako u današnje civilizirano vreme ne može niko nikoga da masovno otera sa zemlje, rešenje je da Kosovo bude samostalna država po mogućnosti bez Severa Kosova koje bi pripalo Srbiji, a ostali Srbi u enklavama južno od Ibra, ako ne budu imali zaštitu kosovskih vlasti da se dosele u Srbiju i da im država pokloni napuštene kuće i imanja kojih u Srbiji ima na pretek. To je jedino rešenje, a od „usijanih“ glava nema budućnosti.

    1. Jos bolje bi bilo da se oni Albanci sa Kosova koji nece da zive pod vlascu Srbije lepo presele u Albaniju. Iz Albanije je u zadnjih deceniju, dve otislo blitu MILION Albanaca tako da ima mesta u matici Albaniji koliko hoces. To je jedino resenje.

       1. Da,pre svega niko više neće da živi na selima,a sve manje ljudi hoće da živi u državama kao što su Srbija i Albanija,tako da će u principu biti prostora…za korov,divlje životinje, evropske deponije radioaktivnog smeća, itd…

19. Autor da deklarativno uvazi iracionalnost svojih citalaca i dobice mnogo vise pozitivnih komentara.

20. Ko god bi dao deo svog stana ili kuće lopovu koji je tu upao i zauzeo taj neki deo stana jer mu je tata ministar policije,a mama predsednica suda nemam ništa protiv. KiM nije prćija da bi bilo ko mogao dati jedan santimetar KiM bilo kome. Svoje poklanjajte,srpsko ne može. Oteto prokleto!