Poslanik Srboljub

Taj Srboljub, dakle, svečano se zakleo prošle nedelje da će svečano zaklati Srđana Milivojevića, poslanika Demokratske stranke. „To je samo šala“ – rekao je posle šef radikala Dragan Todorović, čovek sa istančanim smislom za radikalski humor, pojavu opasniju od malignog tumora. Kakva je to vrsta humora, objasnio je, i to u Hagu, poznati komičar Vojislav Šešelj: „Jednom prilikom, bilo je to u emisiji čuvenog srpskog komičara Minimaksa, zbog komunističkih predrasuda u jednom delu javnosti vladalo je uverenje da su srpski četnici tradicionalno koljači, tako su ih komunisti predstavljali u II svetskom ratu i onda on mene u toj humorističkoj emisiji pita: „Je l’ vi četnici još uvek koljete“, a ja mu odgovaram ko iz topa: „da, kako da ne, koljemo, samo smo promenili metode klanja, više ne koljemo noževima nego kašikama za cipele i to zarđalim kašikama za cipele da se ne zna da li je žrtva podlegla posledicama klanja ili posledicama tetanusa. Možda vam se ne sviđa crni humor, ja volim crni humor“, rekao je naš poznati komičar Šešelj, za koga se verovalo da nema dostojnog naslednika među stranačkim humoristima dok se nije pojavio crni Srboljub.

Srboljub, dakle, prvi srpski humorista na državnom budžetu, ima impresivnu poslaničku biografiju – za samo tri godine uspeo je do suza da nasmeje eks stranačke kolege Jorgovanku Tabaković („vređao me kao ženu“), Igora Bećića („razbio mi je arkadu“ ) i Tomislava Nikolića („opsovao mi je suprugu Dragicu najmanje 15 puta“). Međutim, da su naprednjaci imali razumevanja za njegov humor dok su jošte bili radikali, ukazuje još jedan njegov nastup o trošku poreskih obaveznika – izašao je za govornicu parlamenta i suptilno, kako to samo radikal zna, opleo po pokojniku – rekao je da je Zoran Đinđić ubijen i da je to i trebalo da mu se dogodi jer je bio kriminalac i mafijaš. Ali ga je Aleksandar Vučić, stranački (ko)lektor, tada opravdao – rekao je da Živanović nije pravilno upotrebio glagol. Te smo tada saznali za glagol kriminalac.

Ko je uopšte Srboljub Živanović i otkud on u parlamentu? – upitao bi se u nekim normalnim državama svaki poreski obveznik, šef policijskog odseka za javni red mir ili psihijatar-amater. Da se pre nekog vremena nije desio mali obračun među šabačkim radikalima, okle je i Srboljub, ne bismo ni znali da je on odvajkada čovek od ugleda. Dakle, kad su se radikali pokarabasili u Šapcu, izvesna Mirjana Blagojević, šabačka radikalka, izjavila je u pogledu Srboljuba: „On služi kao maskota, dvorska luda na sednici SO. Zato smo pokušali da smanjimo njegovo glupiranje i zato smo ga smenili. Međutim, postao je još gori „. Kako među radikalima ne manjka majstora svih zanata i ostalih predstavnika proletarijata, tada se oglasio i jedan prezimena Palić, radikal po ubeđenju, električar po vokaciji: „Kao električar vodim odeljenje kontrole potrošnje i posle redovnih kontrola utvrdili smo da je na brojilu Srboljuba Živanovića sa poklopca pokidan žig i da su pomereni naponski mostovi. Listing o njegovoj potrošnji pokazuje da je u nekim mesecima trošio po nekoliko kilovata, a u nekim čak nula! Jasno je da je nelegalno smanjio potrošnju na brojilu“ – izjavio je tad taj radikal-električar.

U međuvremenu, radikali su u Šabac poslali Dragana Todorovića, hodajućeg keca iz rukava, da sredi situaciju i, verovatno, nabaždari strujomer. Srboljub je preživeo puč, a ona Mirjana i onaj električar su se ućutali. Samo da ih nije drmnula struja. Srboljuba, izgleda, jeste. Malo je pocrneo, zajedno sa humorom. Dok su poreski obveznici posiveli.