Kao što napisah na ovom mestu pre mesec dana, politički artisti i modeli pod šatrom, razapetom nad ovom ubogom i nesrećnom zemljom, i dalje ordiniraju ne bi li, po ko zna koji put, svojom veštinom, zadivili i razonodili znatiželjnu i odveć naivnu publiku: gutač sopstvenih reči i dela, bljuvač najgorih uvreda, krotitelj bezubih lavova i razgoropađenih kokošaka, žongler sa koferčićima tuđih novaca, iluzionista koji testeriše asistentkinju napola, a onda je nanovo spaja, hrabra akrobatkinja na žici razapetoj čak santimetar od zemlje, klovnovi koji, kao, podvaljuju jedan drugom, a u stvari se žestoko sprdaju sa publikom… Tu su, svi na gomili, sa svojim uzbudljivim programom, još samo četiri sedmice. A, onda, slede četiri godine posledica te zabave, u kojoj ćemo svi učestvovati – pojedinačno i kolektivno – hteli, ne hteli.
Uostalom, ako i ne odemo pod šatru, eto i likova i njihovih veština u našim domovima. Putem mnogobrojnih televizijskih emisija, naravski. Čudno se nešto dešava sa kolegama – uključujući i one čiji sam posao vrlo cenio, pa čak po dobrom i ovde spominjao – koji, ili kao domaćini ili kao gosti, učestvuju u logistici tih cirkusarija. Uz, ali odista retke izuzetke, nema pri tom, ni pravih pitanja, ni pravih odgovora. Ni optužujućih argumenata, ni nokautirajućih konstatacija. Ništa. Ravno. Kao da su svi na istom zadatku zbunjivanja ovog naroda.
Može li drugačije? Bojim se da je kasno. Tim akrobatsko-žonglersko-dresersko-klovnovsko-iluzionističkim zanatom, politikom dakle, ovde se bave samo oni koji to žarko žele, trude se, sve hoće, svašta čine, sve mogu, ništa im nije teško… i na kraju uspeju i opstaju. Ostali, mi, odlazimo pod šatru da se, kao, zabavimo, da se, sa olimpijskih visina ignorisanja, podcenjivanja, pa i prezira za izvođače, do suza nasmejemo tim komičnim amaterima i diletantima. Da usput, pojedemo loš sladoled i zagorele kokice. I, odjednom, žestokim obrtom, a da toga nismo ni svesni, sami postanemo ugodna poslastica za izvođače programa. Za političare! Svih boja i fela.
Dokle tako, sa takvima? Do god se u Srbiji politikom ne budu bavili obrazovani, edukovani, uspešni ljudi. Oni koji su već stekli ime i ugled u životu pre politike. Oni koji politiku budu shvatali kao utakmicu u kojoj samo uspešni opstaju.
A ne, poput velike većine ovih, danas na javnoj sceni, kojima je politika jedina šansa za sticanje moći i novca u njihovim beskorisnim i bezveznim životima.
Znači, još dugo…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
