Zagor(ka), duh bez sekire 1Foto: Miroslav Dragojević

U zemlji iz ogledala, gde je sve postavljeno naopačke, pijandura bez ikakvih ustavnih ovlašćenja, prigrabio je sva ovlašćenja i bavi se bukvalno svačim, od javnih klonja do Kosova*. S druge strane ogledala, osoba koja ima ogromna ovlašćenja, koja bi trebalo da nas brani od kriminala, brani jedino pijanduru i njegove pajtose.

Zagorka, koja je, gle ironije, očigledno dobila ime po junaku stripa, Zagoru Te Neju, neustrašivom borcu za pravdu iz Darkvuda, koga indijanska plemena zovu Duh Sa Sekirom, formalno je takođe borac za pravdu, a zapravo je borac za nepravdu – to se lako da zaključiti, jer na nepravdu i zločin nailazimo na svakom koraku, a na Zagorku, koja bi trebalo da nas štiti, ne nailazimo nigde.

U zemlji iza ogledala, gde je sve izopačeno i izokrenuto, Zagorka je dakle isto duh, ali bez sekire, a zlobnici će reći da, više nego na Zagora, podseća na Zagorovog cimera, malog debelog brkatog Meksikanca, Čika – stanite, stanite, ne mislim po izgledu, nego po karakteru. Don Čiko Felipe Kajetano Lopez Martinez i Gonzales, mnogo voli da jede i spava, ne voli akciju i krasi ga kukavičluk.

Tek kad Zagor krene da ruši sve pred sobom, Čiko izvadi prangiju, pa pripuca i on.

Čekajte, sad sam se zbunio, da li u zemlji iza ogledala treba čekati da Zagor(ka) počne da ruši sve pred sobom, a da to ne predstavlja žene koje psuju Vučića na društvenim mrežama, nego mafijaše, dilere, korumpirane pandure, ubice, huligane, da ne trošim prostor za tekst, već sam to uradio sa Čikovim punim imenom i prezimenima, pošto onoga što je Zagorka trebalo da uradi, a nije, ima više nego što ja imam prostora za pisanje.

Možda ipak treba da sačekamo neku drugačiju verziju Zagora, da i Zagorka, poput Čika, u poslednji čas da „pripuca“, ne bi li nekako opravdala naziv svog radnog mesta u radnoj knjižici. Dugo se mislilo da Zagor(ka) ne postoji, da je reč o pravom duhu – zamislite to, na mestu javnog tužioca u državi sa najvećom stopom organizovanog kriminala u Evropi – duh!

To ima smisla, jer šta duh može? Da ti odgovara sa „da“ i „ne“ kad ga prizoveš i pitaš da li se sviđaš komšiki. Duh ne može da diže optužnice.

Onda su je jednog dana neki ljudi ugledali u nekom hodniku! Počeli su da viču: „Zagorka, Zagorka, treba nam pravda, treba nam spas!“, međutim, kako se brzo pojavila, još je brže nestala. Zagorka Dolovac nije duh, ona je prikaza.

Možda će se pojavljivati kraj puteva oko Požarevca ili Rtnja i plašiti vozače, možda će upadati u seoska dvorišta na Povlenu i daviti piliće, sve ono što prikaze uglavnom rade.

Svakako neće dizati optužnice. Ili možda hoće. Vernici u Zagorku okupljaju se na mestu gde se na tren ukazala i prinose joj darove. To im je jedino preostalo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.