Inteligentna država ili izveštačena pamet

Nažalost, taj najveći data centar ne gradi se u Srbiji nego u Šprevaldu (nemačka savezna država Brandenburg) gde uglavnom žive Lužički Srbi.

I Srbi u Srbiji imaju data centre, u Beogradu i Kragujevcu, a gradi se jedan i u Nišu. Sve njih sagradila je država i oni su njeno vlasništvo ali su i „na usluzi“ nauci, državnim institucijama i privredi.

Gigafabriku veštačke inteligencije u Šprevaldu, najveći centar podataka u Nemačkoj, gradi – privatna kompanija, Švarc grupa, njeni su trgovački brendovi Lidl i Kaufland. Investicija je vredna 11 milijardi evra.

Kristijan Miler, izvršni direktor kompanije Švarc didžital (bio direktor Lidla), objašnjava potrebu izgradnje ovakvog data centra: „Maloprodaja i digitalizacija jednostavno idu ruku pod ruku“.

A na pitanje kakvu ulogu ima vlada u izgradnji data centara i korišćenju podataka Rolf Šuman, drugi izvršni direktor Švarc didžitala (bio vodeći tehnološki strateg u SAP-u), kaže: „Vlada samo postavlja okvir, a podaci pripadaju onome ko ih stvara. U Kini je to drugačije, vlada u svemu učestvuje i sve reguliše“.

Kad bi se u Srbiji preslikao nemački model, onda bi data centar u Kragujevcu trebala recimo da gradi trgovačka kompanija DIS ili DTL (udruženje Domaći trgovački lanac), a u Novom Sadu bi takav centar mogla da gradi kompanija Univerexport.

Na taj način već reaguju banke koje posluju u Srbiji. Jedna od najvećih, UniCredit, nedavno je najavila da će u naredne tri godine uložiti 40 miliona evra u svoj centar podataka i veštačku inteligenciju kako bi mogla efikasno da opslužuje klijente i, naravno, uvećava zaradu.

Klijenti su u centru data centara jer na osnovu podataka o njima i njihovom ponašanju i navikama, imovnom i bračno stanju kompanije grade svoje poslovne strategije.

I veliki poslovni sistemi u Srbiji, sledeći svetske trendove, ugrađuju generativnu i industrijsku veštačku inteligenciju u poslovanje.

Na proslavi 35 godina kompanije osnivač i vlasnik Delta holdinga rekao je da u SAD šalje tim stručnjaka da istraži mogućnosti široke primene digitalne transformacije u ovom poslovnom konglomeratu agrobiznisa, nekretnina i distribucije.

I pored privatne inicijative, predsednik Srbije gura kineski model – da on gradi i reguliše. Iz te ambicije moglo bi se zaključiti da predsednik pogrešno čita i tumači epohu centara podataka vođenih veštačkom inteligencijom.

Ako država ima potrebu za svojim data centrom, ona ga onda i gradi, kao što to rade pojedine zemlje u svetu. Nepotrebna je ambicija države da gradi data centre kao servisne stanice za široku klijentelu.

Uostalom, svaka kompanija gradi data centar prema svojim tržišnim opredeljenjima i vrsti kupaca-potrošača-klijenata. Državni data centri opšte namene nisu najpogodniji način čuvanja i obrade podataka za pojedinačne kompanije.

Zato svaka od njih (ili nekoliko komplementarnih, kao na primer OpenAI i Majkrosoft koji grade Stargejt) u državama s tržišnom ekonomijom gradi vlastiti data centar.

I kad predsednik Srbije kaže „da ćemo biti ispred zemalja u regionu, naročito po veštačkoj inteligenciji“, to treba tumačiti kao isprazno hvalisanje jer neke kompanije u državama okruženja već imaju moćnije data centre od onih državnih u Kragujevcu i Beogradu.

Država/vlada treba da bude zadužena za regulatorni okvir i generalnu bezbednost digitalne infrastrukture, pa čak i za (recimo poresko) podsticanje privatnih ulaganja, ali nikako da o svom trošku gradi centre opšte namene.

Tehnološki progres ne stvaraju političari, državni službenici niti državne kompanije. Jedino privredni razvoj baziran na novim znanjima, tehnologiji i inovacijama koje stižu iz privatnih kompanija i startapova dovodi do održivog i trajnog rasta produktivnosti, do povećanja dohotka po stanovniku i ekonomskog prosperiteta zemlje.

Za takav razvoj neophodno je privatno preduzetništvo koje donosi nove ideje, proizvode, inovacije i poslovne modele a oslobođeno državnog tutorstva.

Sektor novih tehnologija u Srbiji (veštačka inteligencija, mašinsko učenje, digitalna transformacija) primer je ugušenog privatnog preduzetništva (recimo, nepostojanje takozvanih jednoroga) nasuprot ogromnom razmahu IT preduzetništva u svetu.

Prijatan i efikasan regulatorni okvir, kakav Srbija nema, stimuliše primenu novih tehnologija, znanja i inovacija. Njegov nedostatak je i ključni razlog zbog kojeg Srbija ne može biti lider u primeni veštačke inteligencije.

Nedavni sajam veštačke inteligencije u Nju Delhiju koji je posetio i pogrešno razumeo predsednik Srbije nije bio mesto gde se država Indija promovisala kao investitor i serviser, nego kao podsticajan sistem kompanijama i startapovima koje posluju po modelu „pokušaj-propast-novi pokušaj“ da učestvuju u digitalnom transformaciji, osmišljavanju i primeni veštačke inteligencije. Indija je iskoristila sajam da se predstavi kao mesto pogodno za centre podataka vođenih veštačkom inteligencijom privatnih kompanija koje grade privatne firme.

Najveće IT kompanije (OpenAI, Microsoft, xAI, Nvidia, Oracle, Meta, Google) ušle su u neviđeno doba (i trku) kapitalnih ulaganja u infrastrukturu generativne veštačke inteligencije. I spremne su da potroše dodatni kapital u proizvodnju sopstvene električne energije, kako ne bi ugrozili široku potrošnju (domaćinstva) s dodatnim poskupljenjem struje.

Slična trka započela je i unutar proizvodnih kompanija koje iz eksperimentalne faze prelaze u fazu primene industrijske veštačke inteligencije.

Nedavno istraživanje Rojtersa i Simensa pokazalo je da je 66 odsto kompanija prešlo sa pilot projekata na ciljano ili široko rasprostranjeno korišćenje, ubeđeno da će veštačka inteligencija transformisati način funkcionisanja njihovog poslovanja.

Čak tri četvrtine anketiranih kompanija tvrdi da već primenjuje industrijsku veštačku inteligenciju za kontrolu kvaliteta, 65 odsto da je primenjuje za upravljanje energijom, 62 odsto za optimizaciju proizvodnog procesa, 60 odsto za prediktivno održavanje i 60 odsto za upravljanje efikasnošću resursa.

Zaključak istraživanja je da veštačka inteligencija više nije jedan alat među mnogima, već primarni motor inovacija.

Zašto su važni ovi podaci? Oni pokazuju da su za tehnološku transformaciju vođenu veštačkom inteligencijom izvorno zainteresovane kompanije jer moraju da brinu o svojoj konkurentnosti na tržištu.

Primer je Švarc grupa. Njihovu brigu ne treba i ne može da zameni država, pa ni otvaranjem svojih data centara. Primer je Srbija.

Država treba samo da relaksiranim poslovnim ambijentom olakša privatnim kompanijama da osmišljavaju inovacije kao svoju stratešku prednost u odnosu na konkurenciju i obaveže se da im neće eksproprisati profit koji im je potreban za ulaganja u tehnološki progres.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.