Zlatna koka ili kamen oko vrata

Poznati Brazilac ne dolazi na poziv kompanije Mozzart da otvori novu kockarnicu, nego na poziv države da podrži EXPO27. Koliko se moglo primetiti, nije bilo prevelike egzaltacije, čak ni među naprednjacima. Niko nije siguran da li će dolazak Ronaldinja biti biznis-marketinško kockanje države. Rizik nije mali. Da li će se Ronaldinjo obiti o glavu državi kao promašaj? Ne zna se. Ali, ono što bi sigurno bilo pametnije je da je država pozvala nekog od poznatih svetskih stručnjaka za sajamsku industriju.

Na primer, Dereka Lindea, šefa kompanije GES, jednog od pet najvećih svetskih igrača u sajamskoj industriji i ponudila mu savetničko mesto. Linde (ili recimo Džerald Boze, izvršni direktor Sajma u Kelnu) biće državi (koja je investitor, graditelj i vlasnik) potrebniji od nekadašnjeg fudbalskog mađioničara, jer treba da osmisli poslovnu viziju i strategiju Beogradskog sajma pošto se završi EXPO27. Istina, EXPO27 je sajamska manifestacija posvećena muzici i sportu pa laici veruju da je Ronaldinjo bolji izbor. Ali, nije. Jer kad se EXPO27 završi, posle muzike, igara i mamurluka dolazi otrežnjenje kad treba misliti na održivost i profit. Ronaldinjo o tome ništa ne zna, da zna ne bi stigao do bankrota. Sme li država da rizikuje bankrot novog Beogradskog sajma?

Zašto je „neki Linde“ važniji od Ronaldinja? Poznati svetski stručnjaci za industriju sajmova sad su potrebniji i treba ih pozvati (ako već nije kasno) jer je njihovo znanje i iskustvo neophodno za period koji dolazi po završetku „pevanja i igranja“, dakle kad se na novom Beogradskom sajmu zatvori EXPO (15. avgusta 2027.) i započne mukotrpno otvaranje vrata regionalnog, evropskog i svetskog tržišta s idejom da Beograd iskoristi priliku i postane centar sajamskog turizma.

Angažman nekog vrhunskog stručnjaka trebalo bi da rezultira svojevrsnom SWOT analizom koja bi otkrila snage, slabosti, prilike i pretnje s kojima će se suočavati državno preduzeće Beogradski sajam u potpuno novom globalnom okruženju koje se dramatično menja za sajamsku industriju. SWOT analizu ne treba mešati sa studijom isplativosti (feasibility studija) koju je trebalo da napravi investitor i vlasnik (država) budućeg Beogradskog sajma pre nego što je Srbija konkurisala za EXPO27 i počela izgradnju. Ta studija morala je da navede resurse potrebne za realizaciju investicije i argumente isplativosti, profitabilnosti projekta.

Iako će formalno nastaviti tradiciju starog, novi Beogradski sajam na novoj lokaciji u Surčinu ipak će početi od nule. Ambicije bi morale biti veće od stare slave i to će biti veliki izazov za koji je već trebalo biti spreman. Nije u pitanju samo opravdanje za uloženih oko 700 miliona evra u izgradnju novog sajma. Manje su bitni i očekivanih četiri miliona posetilaca u vreme održavanja EXPO27 (15 meseci).

Daleko važnije pitanje je šta dalje raditi sa Sajmom a da ne ostane velelepno i beskorisno zdanje koje će opterećivati finansije države i poreskih obveznika, nego da postane profitabilno preduzeće koje će sa 0,1 ili 0,5 odsto doprineti BDP-u Srbije. Novi sajam je skupa igračka i tim se preduzećem ne može igrati kao sa dosadašnjim Beogradskim sajmom. Potrebno je strateško razmišljanje i upravljanje. Ako se tako postavi vizija, Sajam bi mogao da bude džoker za moguće pozicioniranje Beograda kao centra sajamske industrije i sajamskog turizma ali i značajan generator rasta ekonomije. Naglasak ove ideje je na „moguće“.

Jer, neće biti nimalo lako osmisliti poslovnu viziju koja Beogradski sajam treba da situira u izazovno okruženje digitalne ere i omogući mu da iskoristi priliku da današnje promene transformiše u sutrašnje prilike. Nije u pitanju samo obična zamena vizitkarti digitalnim kontaktima putem QR kodova i aplikacija. Sajamska industrija doživljava duboke tehnološke i kulturne promene, prilagođava se nudeći visokokvalitetne usluge koje zadovoljavaju individualne potrebe kupaca i događaje čini inkluzivnijim, pristupačnijim i efikasnijim.

Ono što je nekada bilo tihi poslovni štand sada se razvilo u inovativan prostor. Tehnologije proširene i virtuelne stvarnosti pružaju interaktivno i zanimljivo korisničko iskustvo. Korišćenje veštačke inteligencije i analitike velikih baza podataka omogućava bolje razumevanje naklonosti i ponašanja kupaca i olakšava prilagođenu ponudu sajmova. Sve je više hibridnih sajmova, a virtuelni sajmovi nude onlajn interakciju, video prezentacije, demonstracije proizvoda i prikupljanje potencijalnih klijenata. E-trgovina postala je sastavni deo industrije sajmova jer omogućava izlagačima da prodaju proizvode na mreži i dosegnu širu bazu kupaca.

Sajamska industrija pravi godišnju prodaju veću od 335 milijardi dolara.

Suma je impresivna, ali ne cvetaju svima ruže. Međunarodno udruženje izložbene industrije (UFI) u Globalnom barometru za februar 2025. godine konstatuje (koristeći podatke iz druge polovine 2024. godine) da, globalno posmatrano, šest od 10 kompanija ima rast poslovanja u odnosu na prethodnu godinu. Raste iznajmljivanje sajamskog prostora (devet odsto) u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu, ali Nemačka beleži pad od 12 odsto a Francuska od dva odsto.

Prihodi su porasli u proseku 16 odsto i očekuje se da će u 2025. rasti u proseku 18 odsto godišnje. Rast profita, veći od 10 odsto, imalo je 82 odsto sajamskih kompanija, a 11 odsto prijavilo je pad profita ili gubitak.
Tržište sajmova je zasićeno, izdeljeno i visoko kompetitivno. NJime dominiraju stari, iskusni i bogati igrači koji su u svoj biznis već ugradili industriju 4.0. Novi igrači imaju male šanse da uspeju ako nisu odlično pripremljeni za ulazak na takvo tržište ili imaju novca „za bacanje“

Šta u takvim okolnostima čeka Beogradski sajam posle EXPO27?

Neizvesnost.

Srbija je ušla u krizu i pitanje je kako će je obuzdati. Nepoznate su razmere aktuelne svetske ekonomske krize. Globalne i regionalne geopolitičke tenzije ne idu naruku sajmovima. Svetski trgovinski sistem je pred raspadom.
Ne treba čekati da prođe vreme slavlja i opijenosti rezultatima EXPO27 pa onda razmišljati šta dalje. EXPO je samo usputna stanica do uspešnog i održivog poslovnog rezultata Beogradskog sajma. Sad se treba pripremiti za taj period i pozvati svetske eksperte da pomognu u osmišljavanju budućnosti Beogradskog sajma. Da je država Srbija ozbiljan vlasnik i investitor već bi poslala ljude da po svetu uče (Institut za upravljanje sajmovima pri Univerzitetu u Kelnu) i „kupuju“ iskustva u kompanijama koje imaju najbolje rezultate u upravljaju sajmovima.

Beogradski sajam može biti zlatna koka, ali i kamen oko vrata srpskoj ekonomiji. Zavisi od vlasnika (države) koja možda ume da ga izgradi a ne ume njime da upravlja. Zato sada treba razmišljati šta dalje. Da li Sajam iznajmiti na određeni period nekom provajderu koji je dokazano uspešan u tom biznisu na globalnom nivou? Da li ga dati na profesionalno upravljanje nekoj stranoj specijalizovanoj kompaniji? Da li bi bila jeres razmišljati o prodaji?

Po istom principu kao što je država prodala Sava centar s kojim nije znala šta da radi tri decenije i koji je samo pravio gubitke. Prodaja Sava centra pokazala je da Beograd može uspešno da se pozicionira na svetskoj mapi kongresnog i kulturnog turizma ako je vlasnik takvog objekta spreman da poveri upravljanje njime ljudima od profesionalnog integriteta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.