Nesporazum ispred dragstora

Janketić je ovih dana postradao po društvenim mrežama i drugim kloakama kad je u jednom intervjuu rekao da je jedino rešenje „da se ode odavde, da se pokupe koferi i kupi avionska karta u jednom pravcu“ jer da „ovde nikad neće biti bolje“.

Zbog tog defetizma se glumcu na kičmu popelo i kuso i repato, pa je tako novopečeni robijaš Dragan Džej Vučićević poručio Janketiću da, ako mu nije dobro, prestane da uzima Telekomove (čitaj: narodne) pare da glumata po serijama.

Nakupilo se tu i pretnji, hiljade su se komentatora uprle da ospore Janketića paradoksalno dokazujući da ono što je rekao ima izvesnog utemeljenja.ž

Ali, šta je zapravo rekao? Intervju traje jedva dvadesetak minuta i, dok kucam ovu kolumnu, broji tek nešto preko deset hiljada pregleda na Jutjubu. Znano je pak da u eri društvenih mreža – koja je pre svega era obaveznog imanja stava – upućenost u nešto nije preduslov mišljenja, naprotiv, često je mišljenje rezolutnije što se manje o temi zna.

Tako ispada da je gnev komentatora protivu poznatog glumca došao na osnovu par prenetih citata, a ne na osnovu celine. Ali, ne mari, ljudi imaju stav o svemirskom programu NASA, a neće o izjavi jednog glumca.

Reklo bi se da ni glumac nema dobro mišljenje o „narodu“, koji da pije ono „najodvratnije pivo“ i bulji u Zadrugu, kao pojedinci „ništa lično nismo postigli“ pa navijamo za Zvezdu, Partizan i Đokovića „umesto da uradimo nešto u svoje ime“, jalovo taj narod piskara po društvenim mrežama umesto da izađe na ulicu, i još da „očigledno treba da pozatvaramo sva pozorišta i otvorimo kupleraje i kazina“.

„Ja bih voleo da moje ćerke žive u društvu koje nije obespravljeno“, rekao je još Janketić, i onda taj prokazani deo o tome da je jedini lek avionska karta u jednom pravcu.

Da uvidimo šizofreniju koju nam narečeni intervju i burne reakcije otkrivaju, zgodno pomaže izjava reditelja Stevana Filipovića koji je, braneći Janketića od napada i pretnji, rekao: „Izjava je iskren sadržaj većine privatnih razgovora koje iole normalni ljudi, koji žele dobro svojoj deci, nažalost svakodnevno vode u ovoj pseudo-državi.“

Kako je to samo tačno! Cinik u meni bi rekao da je Janketić nabacao gomilu stavova, utisaka i gneva koja više nego išta govori da je apsolutno i neotuđivo „naš čovek“, samo možda još to ne zna.

„E Srbijo, ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo“ se, više ili manje biranim i učenim rečima, ponavlja po jalovim društvenim mrežama i uz dvolitre piva ispred deset hiljada provincijskih dragstora, na slavama i u slučajnim susretima poznanika, u televizijskim studijima i na novinskim stranicama.

To pričaju oni koji su zaboravili ili nikad nisu znali adresu pozorišta, i oni koji u pozorištu i od njega žive. Ljudi koji se ponižavaju učlanjenjem u partiju da bi zaradili neku crkavicu, i oni kojima je inflacijom serijskog i filmskog programa došlo finansijski zlatno doba. Što bi rekao pesnik, princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Pa gde je onda nesporazum? U tome što se u nesrećnim porodicama koje ipak, kao i srećne, liče jedna na drugu ne opraštaju dve stvari u kombinaciji: kad neko misli da je iznad drugih ukućana i njihove mizerije, i kad ofire porodicu po čaršiji.

Iz ugla mase koja je Janketiću sela na kičmu, on je počinio oba ta greha. Tako je isti, a pravi se da nije. I javno kaže ono što se ne govori jer je defetistički i nepristojno – da više nema nade i da više ništa nije bitno.

Pa zar mi svakog dana idemo na posao i pišemo po tviteru baš uludo? Zar mi ne želimo dobro svojoj deci, a još smo tu i taljigamo? I ko si sad pa ti da kažeš ono što možda i mi mislimo, ali tako da zvučiš kao da si iznad situacije?

Da je rekao kako za svoje ćerke želi bolje društvo i da to može biti Srbija i da se treba boriti, bio bi slavljen. Da se nije petljao u te teme – ionako kaže da je to sve „jalovo“ – svi bi ostali ravnodušni. Ovako, digao se šitstorm koji će, kao i svaki sličan, proći za tri dana dok raja ne nađe nešto drugo da kanališe utiske i gnev.

Uz „bešiku“ piva, ili viski u pozorišnom bifeu, svejedno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.