I to iz više nego pouzdanog izvora – Srpskog telegrafa.

Kanda je posrnuće ovog sramotnog štampanog izdanja toliko veliko da mu je bio neophodan baj-pas, pa Prvorođeni sklopi u svojoj glavi novo zamešeteljstvo ravno onom o pripremi atentata u Jajincima, ili onom državnom udaru tokom boravka u Kini. Još jedno u nizu kukavičjih jaja. Jedino ko je na gubitku u celoj ovoj priči je Informer, koji, em se nije prvi setio, em nije bio prvi kojeg se Prvorođeni setio. To je, međutim, njihova unutrašnja stvar.

Najavljeno povlačenje Prvorođenog iz politike usledilo je posle iznošenja u javnost njegove genijalne ideje o mogućem kompromisu za Kosovo. Priteran uza zid i bez mnogo manevarskog prostora koji mu je bio mnogo veći dok je kritikovao bivšu vlast sa pozicije opozicije, pokušava da nam na najbezbolniji način saopšti nešto što i sam zna da, bez obzira na radikalsko predznanje, više nije u igri. Ideja o razgraničenju je više nego zanimljiva. Šta ona znači konkretno, kako bi se nacrtalo to razgraničenje, šta bi se desilo sa Srbima van tog razgraničenja, mi i dalje pojma nemamo, niti ćemo uskoro znati. Naravno da tako bačena koska sa koje više nema šta ni da se oglođe, nije dočekana sa velikom radošću, izuzev na licu najpoznatijeg šlager pevača na našoj političkoj sceni. Da Prvorođeni ne pusti reč „razgraničenje“ u etar, ne bismo znali da je to nešto za šta se Ivica Dačić godinama zalaže. Dve hiljade dinara za gospodina ili gospođu koji nam nađu da je Šlager pevač negde i nekad izrekao reč – razgraničenje.

I onda dolazi vest na koju se sav normalan svet nasmejao, a onda i sprdao, o tome kako se mučeni Prvorođeni povlači iz politike. Povući će se on iz politike isto kao što će Dačić prestati da peva. To je, prosto, poriv koji je jači od njih. Naš najveći poraz bi bio da se Prvorođeni povuče. NJega moramo da pobedimo na izborima da bi shvatio koliko je uzaludna i besmislena politika koju je vodio sve ove godine bila i trenutno jeste. Taj udarac mora da bude toliko snažan i jak, da nam se više nikada ne bi desilo ovako nešto. Narod njega treba glasačkim listićima da otera. Isti onaj narod koji vozikaju po Srbiji od mesta do mesta, koji mu se kune i koji od njega Boga pravi. Takav pad on zaslužuje, a ne da se povuče. U tom slučaju, poznajući ga, ne bi uživao u zvucima Korita Ivanovih, garantovano. Bio bi u čudu, ne bi znao šta ga je snašlo.

Srbiji je potrebno da se Prvorođeni, najpre, razgraniči sam sa sobom. Da jedno ne kaže, a da radi drugo. Obeća, pa ne ispuni, da rokove, pa zaboravi. Predlog rešenja za Kosovo nam je obećan za april. Evo ga avgust, i to više niko ne spominje, a najpre on. To je sve samo nije politika koju Srbiju vodi na neko bolje mesto. Svako ko se drzne da nešto kaže biva proglašen izdajicom, a oni koji to podrže ludacima i kretenima. Evo, sada je na tapetu iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić. NJemu se sada posvećuju saopštenja i crta meta na čelu kao onomad Oliveru Ivanoviću. Iguman Sava Janjić je samo jedan od mnogobrojnih ljudi koji su za Srbe sa Kosova i Metohije uradili mnogo više nego Prvorođeni i Šlager pevač zajedno. On je neko ko je 50 puta hrabriji od Prvorođenog i Prvorođeni to dobro zna. I hoće da se povuče, e pa neće moći.

Da je hteo da se povuče učinio bi to, najpre sa mesta predsednika stranke kada je postao predsednik države. Ali nije smeo, kukavica je to. Ne može niko da bude kao „ja“. Neće da dozvoli da ispadne glup kao njegov prethodnik koji je sve to učinio naivno.

Najveća opasnost Srbiji nije van, nego unutar granica. Osokoljen naručenom podrškom poput nekadašnjih želja i čestitki na radio-stanicama, Prvorođeni može da bude dovoljno hrabar da nam uvede i vanredno stanje, jer eto od agentura ne može da se živi, pa valja nešto preduzeti. Ako niko van SNS korpusa ne želi da ga prati na tom suludom putu na kojem nam se već servira da Kosovo nije srce Srbije, već je to Vranje i da smo već u zlatnom dobu, uvođenje vanrednog stanja mu dođe kao sasvim realna opcija.

Šta god uradio, jedna činjenica je nepobitna. Nisu daleko neki izbori posle kojih će morati da se pokrije ušima. I ne samo on, nego i sva ta njegova kamarila koja bi ga se preko noći odrekla sem nekolicine vernih slugu. Istorija je učiteljica života. A onda može da ode na odmor zajedno sa mamom, tatom i bratom u taj Porto Karas. Bili tamo, kažu da je super.