Latinka Perović, 1968. i komentari (II)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tako se govori! Gospodine Samardžić, Vi ste ona „misleća Srbija“.Siguran sam da će biti komentara o Vama kao izdajici,poltronu…itd, već znamo taj tip razmišljanja.Međutim postoje ljudi u Srbiji koji neće da ćute i neće niz dlaku.To je desetljećima Latinka Perović,Stevan Dedijer, Srđa Popović,Mirko Kovač, Daša Drndić…ima ih i mlađih i živih kako svjedočite i Vi ovim tekstom.Neće politička Srbija propasti dok postoje ljudi koji mogu napraviti korektnu, pa makar kako bila bolna, analizu i zauzeti stav.Čestitam!

   1. On je u stvari Nik Samardzic

2. Šta je ovom čoveku? Samo lupeta. Ćosič nije nikad bio podlac, poput ovog „profesora“ koji se stalno obrušava na čoveka koji nikad nije imao moć
   i koji krivi Ruse što smo mi budale.
   Siguran sam da u intelektualnom smislu Samardžić nije dorastao ni Ćosisu ni Latinki, a o ljudskim kvalitetima ne treba trošiti reči.

3. Ah,jugoslovenski “disidenti” na Korculi, ruski u Sibiru…

4. Bio sam učesnik i svedok tih dogadjaja, misleći da su upereni protiv komunističkog režima… Ali kada sam na Pavnom video transparent Crveni univerzitet Karl Marks i čuo govornike kako zagovaraju još „crveniji“ poredak stvari , „prošla me je volja“! Pominjali su se tada i Roza Luksemburg, Karl Libkneh, Engels i drugi teoretičari komunizma, čak se pominjao i Mao , shvatio sam da meni tu nije mesto! Bilo je, doduše i onih koji su otišli sasvim udesno , pa je tako na mitingu u studentskom gradu bilo povika: Hoćemo kralja…! Mada verujem da su dolazili od Udbinih provokatora… Meni je sve to bilo dovoljno da se dalje „ne mešam“ , pogotovu što sam , ne znajući šta da upišem godinu dana ranije, upisao FNP!!!

5. Ово је буквално корак од Деретића. Страшно ко све данас ради на Филозофском факултету у Београду.

6. Uz svo postovanje prema uvazenom profesoru, citajuci ovaj tekst, ocekivao sam malo vise od parola sa V kongresa KPJ tipa: „Izbacismo dva tri skota iz centralnog KaPeJota.“ Ova nemusta paskvila je dokaz da su mediokritetska i privilegovana, a vesela deca komunizma, nakon „demokratskih promena“ samo prevrnula curak“, nasla nove vlasnike i nastavila istim starim putem i metodologijom. Nikako da shvate da smo ireverzibilno prosli tacke infleksije i da je fenomen o kojem prica, najbolje definisan stihom velikog Pesnika:

   Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,
   nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni,
   što mi kažu da nisu zveri, da nisu krivi,
   da im život baš ništa nije dao,
   pa šapću „não, não, não“
   i naše „ne, ne“.

7. Neki ljudi baš lako gube kompas i meru, pa ono što kao svoj stav pokušavaju da utvrde kao neprikosnovenu istinu na kraju ispada smešno i besmisleno.
   Vezivanje studentskih demonstracija za borbu protiv ustavnih promena ( amandmani na Ustav ), tvrdnja da su ga vodile agrarno-udbaške snage, da je inspirator i glavni promoter D. Ćosić, govori ili o namernoj zameni teza ili o ogromnom neznanju profesora koji uči našu decu – nedopustivo za jednog istoričara sa velikim pretenzijama a očigledno suženih vidika.
   Suština 68’ je borbi za osnovna ljudska prava, protiv dogme nedodirljivosti vrha partije i njihovih ogromnih privilegija – bolje reći, protiv totalitarizma kao najvećeg protivnika demokratiji!!!
   Što se tiče D. Ćosića, i tu je stvar drugačija i o tome se mora pokrenuti ozbiljna priča. Zahvaljujući spinovanju pojedinaca tom liku je pripisan značaj i uticaj koji nikad nije imao. Njegov veliki politički uticaj je izmišljen da bi se sakrili autoritarnost i neutažena glad za vlast Latinke Perović koju je na i sa posla u CK SKS pratila osam policijskih motorcikala ( kao i Tita ). Ja sam kasnio u školu jer je zbog toga Bul. Oktobarske revolucije bio zatvoren za saobraćaj. Ovo i druge stvari koje je radila i mnogi drugi, a bilo ih je prlično, ne mogu oprati kvalifikovanjem, po masovnosti najvećih u Evropi, studentskih demonstracija 68’ destruktivnim protestom. Naročito ne bez pozitivnih rezultata koje su nastojale da umanje agrarno-udbaške snage u liku pomenute drugarice i njenih drugova.
   Čovek ne može da pobegne od istine.

8. Ko hoće do istine treba i ovo da pročita na sajtu: http://www.masina.rs/?p=4252
   Liberali su proganjali slobodu, a komunisti su joj bezuspješno krčili put
   BARTUL ČOVIĆ • 21.03.2017.

   Krajem prošle godine u izdanju MostArta objavljena je knjiga Mire Bogdanović „Elitistički pasijans: Povijesni revizionizam Latinke Perović“. U njoj autorka opširno kritizira knjigu „Dominantna i neželjena elita“ Latinke Perović, nekadašnje visoke funkconerke Saveza komunista Srbije, a sadašnje ikone liberala. U svojoj studiji, Bogdanović sumira faktografske manipulacije Latinke Perović, koje najčešće ocrtavaju proizvoljna „ušminkavanja“ biografija i povlačenja nemogućih paralela, sve u cilju izgradnje vještačke liberalne tradicije u Srbiji i legitimacije vlastitih aktualnih pozicija…
   …
   Kako je izgledala stvarnost?
   U stvarnosti je zapravo stvar bila obratna: „liberali“ su proganjali slobodu, a komunisti su joj bezuspješno krčili put. Latinka Perović se sada više bavi stvaranjem i njegovanjem mita, nego što se bavi rekonstrukcijom i tumačenjem prošlih događaja…
   Više puta ste spomenuli autoritarnost kao odliku Latinkinke ideološke pozicije. Kakav je bio odnos njenih „liberala“ u SFRJ prema lijevoj kritici jugoslavenskog socijalizma?
   Zaboravljaju se herojske eskapade naše ljevice u doba realnog socijalizma. Kad je ekipa Latinke Perović zasjela na vlast, trebalo je pospremiti krhotine studentskog bunta, ali i zauzdati potisak prema više slobode, čiji je nositelj bila ljevičarska inteligencija u raznim domenama – filozofiji, književnosti, kazalištu, filmu, (studentskom) tisku. Ta je inteligencija bila listom u članstvu SKJ/SKS, pa je podlijegala ribanju odozgo i disciplinskim mjerama. Latinka Perović je bila jedan od istaknutih vatrogasaca, a doba „liberalne“ vladavine obilježeno je najvećim brojem zabrana i nasrtaja na slobodu izričaja. Iz sadašnje liberalne perspektive, Latinka Perović će, uz pomoć gubitka pamćenja, teoretizirati o liberalima kao o neželjenoj slobodarskoj, istinskoj eliti, a o komunistima kao totalitarnoj, lažnoj, anitislobodarskoj „eliti“…

9. Počesmo sa pozivom na debatu i istraživanje, a završi smo sa apologijom Saveza komunista i difamacijom i prokazivanjem protagonista demonstracija. Nije, doduše, iznenađujuće kada je autor u pitanju.