Da li biste bili Katatiki ili Đuđu?

Gledao sam film Krunski svedok, pretpostavljam da je bio pušten na RTS ili RTV, možda čak na RTBG ili RTNS, devedesetih godina u svakom slučaju. Piljio sam u televizor, išao je neki mađarski film, a onda, replika po replika, scena po scena, shvatio sam da gledam nešto, meni bar, fenomenalno. Deceniju kasnije, razgovarao sam sa prijateljem ili poznanikom, saradnikom u svakom slučaju, koji je poprilično stručan za mađarsku kinematografiju, i kroz opis radnje pokušavao da mu dam dovoljno da mi otkrije koji je to zaboravljeni a upamćeni film, i odmah je znao o čemu se radi. Peti pečat nisam gledao. Dnes, imam impresiju, o nekom filmu, i opet ne mogu da se setim koji je, ako je uopšte postojao. Izgleda kao kraj neke predstave, ili cirkusa, neki kraj u svakom slučaju. Kao kada uđeš kroz neka vrata kroz koja si ulazio godinama, i umesto očekivanog neprijatno prizora zatekneš neočekivanu prazninu. Nisi siguran da li si sanjao ono što si tu zaticao svakog dana, ili sanjaš sada, da tu više nema ničega, osim razvaljenih kulisa. A potom, potom počinje neki drugi film…