Foto: Radenko TopalovićOtvoreni poziv predsednika Aleksandra Vučića Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu na sastanak koji je trebalo da bude korak ka uspostavljanju dijaloga za izlazak zemlje iz krize, koju predsednik naziva „postojećom situacijom u kojoj još traje blokada nastave na visokoškolskim ustanovama“, otkriva nam bar jednu stvar.
Vučić koji na dnevnoj bazi krši Ustav, preuzimajući nadležnosti koje nema, vređa političke neistomišljenike nazivajući ih huljama, ološem, lopovima, stranim plaćenicima, izdajnicima, pozvao se na taj isti Ustav i član 111, u kome piše: „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. I onda Vučić tvrdi da nema smisla za humor.
Rektorski kolegijum je očekivano odbio poziv.
„Niz nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispunjenju studentskih zahteva moguć“, naveli su u odgovoru, koji je još jedna ozbiljna opomena predsedniku da više nije „sve i svja“.
Rektorski kolegijum odbio je Vučića, ali su zato u Beograd odvojeno stigli Milorad Dodik i Rod Blagojević. Da ga osokole.
Zvaničnici navode da Srbija nije u krizi, već „postojećoj situaciji“ u kojoj politička stabilnost nije ugrožena, iako je Vlada u ostavci, parlament mesecima ne zaseda, protesti i blokade širom zemlje svakodnevne, čak i u mestima, kako je neko duhovito primetio, u kojima se ljudi nisu dizali na ustanak ni u vreme turske vlasti. Kriza je kao bolest, a država kao čovek.
Da bi se bolestan čovek izlečio, mora najpre da prihvati činjenicu da je bolestan, nađe dobrog lekara i počne da se leči.
Da bi država izašla iz krize, pardon „postojeće situacije“ u neku bolju, lepšu, sigurniju, bogatiju, uređeniju, mora da se suoči sa uzrocima krize, tj. situacije. I da počne da se leči, u našem slučaju što pre i to najjačom terapijom.
Sve je to jednostavno, ali i komplikovano, jer kao da se nalazimo u situaciji stručno poznatoj kao „kvaka 22“, pardoksalnom stanju iz koga ne možemo da izađemo zbog kontradiktornih pravila i ograničenja.
Kao i veliki deo Srbije i ja sam oduševljena studentskim protestom koji nam pokazuje da ima nade za društvo od koga smo čini se digli ruke. Studenti su pokazali pamet, organizovanost, duhovitost… Ali šta dalje?
Šetnje i blokade ne mogu večno da traju i same po sebi neće nam doneti pravdu i efikasne institucije. Vlast je, s druge strane, odgovorila neozbiljno, potezima kojima je ličila na slona u staklarskoj radnji.
Čini se da iz krize ili „situacije“ možemo da se izvučemo na nekoliko načina: prelaznom vladom, formiranjem nove SNS vlade ili izborima.
Meni se prvo rešenje čini kao najefikasnije i logično. Vlast to nikako ne prihvata, ali ni pobunjeni građani ne žele novu SNS vladu ni izbore. I eto je „kvaka 22“.
Postoji i četvrto rešenje, koje je sigurno najgore, zaoštravanje sukoba, izbijanje oružanih incidenata, a onda bi mogli da se uključe vojska i snage bezbednosti, kojima mesto u politici sigurno nije.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
