Moj slogane, moj jarane

Evo, posle poduže pauze, zavirim vam ja u komentarluk samo da bih saznao da sam ponovo raskrinkan. Izvesni me komentator – zaboravio sam mu lažno ime, a mrzi me da se vraćam na komentare – uhvatio u ruženju lika i dela nekih prezidencijalnih kandidata, pa hita da cenjenom publikumu obznani istinu. Sprdam se, kaže rečena majka invencije, sa sloganima samo nekih stranaka, dočim slogane stranaka priraslih mi za srce, zavisno od političkog trenutka, ili hvalim ili prećutkujem. A ti su slogani – dodaje majka – isto tako lažljivi i kičasti kao i oni na koje bacam anatemu.

Komentator smeće sa uma da ja nisam „objektivni“ politički analitičar i da, štaviše, takve, „objektivne“, rado natičem na Crven Ban. Slogana što se tiče, cenjeni publikume, budalasto je od njih očekivati visoku umetničku vrednost, a još je budalastije u njima tražiti istinu ili politički program.Tako je to svuda, ne samo kod nas. Kad hoćeš da se ušlihtaš velikom broju ljudi, moraš sniziti kriterijume. Ali sve to ne znači da su slogani ispražnjeni od svakog smisla. To jok. Daleko od toga.

Na osnovu slogana može se zaključiti puno toga o sloganovlasnikovim namerama. Evo, uzmimo kritikovane Dačićeve ČVRSTO i JASNO (možda ih ima još, nisam video) i URSove BeogRAD i MIR slogane. Ne mislim ja da Dačić i Stanković nameravaju da obnove autoritarni režim, iako bi to (slutim) i jedom i drugom bilo drago, ama inteligentni su to svati, znaju da od tog posla nema ništa. Ovi ljudi posebnog kova samo uviđaju da je narodu docrvenbanio nered, nerad i uopšte haos, pa se rečeni prezidencijalni kandidati obraćaju ličnom i kolektivnom nesvesnom koje spas uvek priviđa u čvrstini, radu, redu i miru.

Hajde da budem malo objektivan. I većina drugih aktuelnih slogana računa na rad nesvesnog, većina njih nas mami pod svoje skute plašeći nas rđavim namerama konkurenata. A to, cenjeni publikume, nije dobro jer to nije poitička borba, nego isfolirana borba sinova svetlosti i sinova tame. U kojoj po pravilu pobeđuju sinovi tame.