Natica i Slavica

Gospođica Bekvalac, naime, ima prilično buran emotivni život, ali to je samo njena stvar, to jest, trebalo bi da bude. Ali nemere. Da li je to zasluga krvožednih novinara, da l’ Natina sklonost publicitetu, tek – njen ljubavni život je postao najpre javna stvar, potom serijal i na kraju politički problem.

Već sam na ovom mestu pisao o apsolutnom besmislu kompulzivnog medijskog izveštavanja o Natašinim udajama, razudajama, spanđavanjima i raspanđavanjima, novim vezama i starim ranama. Dama očigledno nema sreće u ljubavi, ali možda ima sreće na kartama, pa bi je – da je pameti – trebalo pustiti na miru. Pogledaće i nju sreća jednog dana. Pod uslovom da je se okanu novine. Ili da se ona okani novina.

Taman ne bi Nate neko vreme u medijima, kad puče grom iz vedra neba: Bekvalac u vezi sa Ćazimom. A Ćazim na Crven Ban – Albanac! Lele, majke, kakva se furtutma podigla po takozvanim blogovima i novinskim proseravaonicama. Izdaja! Kapitulacija! Sramota! Zar sad, kad nam je najteže, zar sad kad nam je Merkelova sipala so u oči, zar sad da se spanđava sa Šiptarom? Gde će joj duša? Sram je bilo! I pročaja. Ljudi moji, koliko velike ideje, pogotovu kad su lažne, idu naruku najnižim strastima.

Trebalo bi da o tome razmisli i moj drug Žare koji piše da se ponavljam „okrivljujući Koštunicu za sve“. Kao i ostalima koji mi spočitavaju opetovano optuživanje Čitluk Sahibije „za sve“, moram mu reći da ja Koštunicu optužujem za samo dve stvari: 1. za raspirivanje najvulgarnijeg, najprostačkijeg zamislivog nacionalizma koji je rezultirao kasabizacijom i orijentalizacijom Srbije i 2. za organizovanje demoliranja prestonice tokom Mitinga za Kosovo. Imaće Žare, skupa sa svima nama, iha-ha prilike da na svojoj koži oseti posledice takozvanog kuliranja, takozvanog bivanja iznad situacije i neponavljanja notornih činjenica.

Već vidim da mu je ladno oko srca, pred frizerajem u kome se u pratnji mrgodnih telohranitelja ondulira Slavica Đukić Dejanović koja bi – da nije bilo kuliranja, bivanja iznad situacije i neponavljanja – sada trebalo da bude doktorka u nekom nervnom špitalju, a ne predsednica Skupštine. Kakve sad, pitaćete se, cenjeni publikume, imaju veze Nata, Ćazim i Slavica Đukić Dejanović. Odmah da vam kažem – nikakve. Ali to uopšte ne znači da kuliram i prećutkujem. Jednostavno, ovde više ništa nema veze ni sa čim. Ako razumete šta hoću da kažem.