Čini mi se da sam ovde već jednom pisao o tome šta mislim o vlasnicima fejsbuk profila starijim od trideset godina, ali te su reči prekrivene zaboravom, snegovima i šašom. Fejsbuk je, naime, čudo neviđeno. Idealan način da, recimo, smuvaš ribu tako što ćeš umesto svoje postaviti fotografiju nekog lepotana, a posle, kada cicu namamiš na sastanak, često za cicu bude kasno da se buni. Rečju: Fejsbuk je raj za gubljenje vremena i svakakve manipulacije.

Elem, B. T. je na svom fejsbuk profilu (kaže li se to tako) načelno podržao Paradu ponosa i upozorio da se moraju preduzeti sve mere ne bi li se sprečilo krvoproliće. Onda se u žaru pisanja verovatno opsetio da je Parada ponosa bila otkazana i prošlog oktobra, dakle za vlade njegovog prosvećenog apsolutizma, pa je dodao nešto u smislu da „tada nisu imali kapaciteta“.

Viđi vraga! Zašto bi „kapaciteti“, ma šta to značilo, bili veći danas nego pre godinu dana. Podozrevam čak da su danas mnogo manji. Kromje toga, ne bih da grešim dušu, ali nešto se ne sećam da je Tadić, u kapacitetu predsednika Republike, podržao Prajd prošlog oktobra. Štaviše, njegov tadašnji zamenik, a današnji dušmanin, Đilas, naravno Dragan, ne Milovan, izgovorio je neprijatne reči na račun homoseksualnih snaga mraka i haosa. Ostali DS-ovci su, upitani za mišljenje, vrdali, vadili se opštim mestima tipa „imaju pravo ali…“. I šta? Onaj moj vuk, najsitiji građanin Republike Srbije, pojeo još jednog magarca.

Da je, recimo, Jego ex Sijatelstvo prošle godine odlučno podržao, ne Paradu, nego ustavni poredak ove zemlje – o tome se ovde zapravo radi – pa da je još najavio da če pridružiti šetnji i tako i postupio, tvrd vam stojim da bi Parada protekla u radu, redu i miru. Svakako bi postupio bolje od novih državnika koji se bledunjavo pravdaju pričom da (potpuno zakonitu) Paradu ponosa „ne odobrava najveći deo stanovništva“. Počujte sada, građani serbski. Zakon se, cenjeni publikume, može poštovati ili kršiti (i za to snositi posledice), ali se ne može – bar ne u Evropi, osim u Srbiji – nekome sviđati ili ne sviđati. Pročitajte ponovo one delove „Države“, gde Platon opisuje procese kvarenja demokratije, posle koje – kad se dibidus iskvari – sledi tiranija.