Budući da je naša takozvana politika zasnovana na narodnim epskim pesmama i poslovicama, poslovicama se najbolje i objašnjava, pa se za naš takozvani ustav sasvim lepo može primeniti ona koja kaže: brzo-kuso!
Elem, naša konštitucija je vaistinu smandrljana na brzinu, mada se konstitucionalni referendum malo odužio. To jest – potrajao je onoliko koliko je bilo potrebno da se – na ovaj ili onaj način – namakne potreban broj glasova. Dobro, rečeni ustav je donet iz bajagi „uzvišenih pobuda“, iz plemenite zamisli da bude „brana otimanju Kosova“ koja je opravdala masu sumnjivih ustavotvornih radnji, ali tako to biva kada se depresivnim manijacima dopusti da se igraju državnika. Sasvim je drugo pitanje šta su u tom poslu radili mentalno relativno zdravi političari? Da li su ti svati čitali Domanovića?
Odmah moram da kažem: rečeni ustav nisam pročitao, nisam, da budem iskren, nikada pročitao nijedan ustav niti nameravam. Pa, šta onda zakeram, može se neko zapitati. Ali, ja uopšte ne zakeram. Nemam, kao što vidite, nikakvih primedbi na sadržaj, pa čak ni na famoznu preambulu. Ali sam u nekoliko navrata pisao o tome da „najviši državni akt“ donet u psihotičnoj atmosferi, od strane psihotičnih ustavopisaca ne može doneti ništa dobro. Što se pokazalo kao tačno. Evo, sve češće se čuju državnički glasovi da ustav valja menjati. A ustav tek što je napunio pet godina. Pa kako, cenjeni publikume, očekivati stabilnost u jednoj državi u kojoj je nestabilan i ustav?
Sve filozofsko pitanje do filozofskog pitanja. Pa ću, sledstveno, i ja da malo filozofiram. Postavimo to ovako: ustav je po definiciji garant zakonitosti i proceduralnosti. Ako se već prilikom donošenja ustava prekrše i zakonitost i proceduralnost, ako se – nadalje – ustav donosi radi ovekovečenja jedne halucinacije, onda se u državi u kojoj je takav ustav na snazi ne može očekivati neka naročita ustavnost i zakonitost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
