Traktat o trpilu i neizdržu

Neki moji poznanici, poligloti, koje sam tim povodom konsultovao, tvrde da je „trpilo“ nemoguće prevesti ni na jedan od jezika koji su im poznati. Kažu, nadalje, da je imenica izvedena iz glagola „trpeti“ sama po sebi besmislena, ali da je naopako logična u jeziku u kome postoji i imenica „neizdrž“, koja se označava stanje nepodnošljivosti bivanja u sopstvenoj koži.

Nemoguće je precizno odrediti gde se „trpilo“ tačno nalazi, da li u glavi ili u dupetu – mišljenja „stručnjaka“ se razlikuju – ja sam sklon da ga amaterski lociram u blizinu dupeta. Ali ako i ne znamo gde se „trpilo“ nalazi (i kako izgleda), znamo da je njegova funkcija da amortizuje nasrtaje siromaštva, ponižavanja i maltretiranja raznoraznih srpskih vlasti i vladara.

Znamo i šta biva kad zbog nagomilanog „neizdrža“ trpilo pukne, da ne upotrebim stručnu reč – perforira. Leti perje, eto šta biva. Ponekad lete i glave. I to uglavnom – da izvinite političku nekorektnost – pogrešne. Kinji, recimo, godinama neki šef nekog uposlenika, ovome jednog dana pukne „trpilo“ i – cap – ode kući i ubije ženu ili je – bolji slučaj – umlati skupa sa decom.

Antologijski je i slučaj srpskog čobančeta kome se selo nešto zamerilo i kome je u jednom momentu puklo „trpilo“, pa se selu osvetilo tako što je odseklo sopstveni Sebastian. To je, uzgred, standardna anamneza perforacije „trpila“. Svako pucanje „trpila“ završava ili 1. odsecanjem nečije (obično pogrešne) glave ili 2. odsecanjem sopstvenog Sebastiana.

A kako stoji stvar sa „neizdržom“? E, to je komplikovanije. Trpilo dok trpi trpi, kad pukne, onda pukne, manevarski prostor „neizdrža“ mnogo je veći. Naročito u Srbiji. A još naročitije u srpskoj politici.

Otkako znam za sebe – a znam već jako dugo – stalno slušam „ovo se više ne može izdržati“ i „kad će nam već jednom pući trpilo“. Nije da ovdašnja „trpila“ povremeno ne pucaju, rezultat je, međutim, uvek isti – ili odleti pogrešna glava ili se odseče kolektivni Sebastian, a stanje „ovo se više ne može izdržati“ ostaje nepromenjeno vo vjeki vjekov.

Idemo dalje. Kao bubrezi, oči (i da prostite muda) „trpilo“ je parni organ. Kao što postoje ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, tako postoje spoljno i unutrašnje trpilo.

Spoljno je hipersenzitivno. Ako, recimo, neka dr Nestorovićeva koleginica, stand up jebiluda iz Arkanzasa, napravi neumesnu šalu na račun Srba, kolektivno srpsko trpilo dođe na ivicu pucanja, stupa u vezu sa MIP-om gde se momentalno pristupa pisanju protestne note i – uopšte – nastaje haos. Ali kad srpske vlasti (svih boja) ponižavaju i šikaniraju opozicije (svih boja), e, onda je srpsko trpilo kao od titanijuma, trpi li, trpi. Dok ne pukne.

Pa onda Jovo nanovo.