Sijarić, Allah i Dis

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odličan tekst. Podrška u celini i celosti.

2. "Bojte se Allaha…". a šta ako dotični ne postoji, kao što ne postoji nijedan bog, sve su to budalaštine. Predstava sa tim rečima u naslovu već je glupost, bojte se nečega čega nema, nekoga koga nema. Molim: pročtati http://pescanik.net/zasto-se-treba-plasiti-boga/

3. Umetnicima iz Srbije je tesno srpsko trziste. Isto vazi i za umetnike iz ostalih bivsih jugoslovenskih republika. U tom smislu ja citam tekstove autora. Dobar marketing cini cuda.

4. “Oci naši zgrešiše, i nema njih, a mi nosimo bezakonja njihova.” (Plač Jeremijin gl.5;7.)
   Oni koji znaju kako se Tito đavolski odnosio prema Oboženom Koči Popovići, veruju u priče da osim Braće Ribar još mnogi drugu su stradali samo zato što ih je Tito dožvaljavao kao konkurente za najviši položaj vlasti kome je izričito težio. A ne slučajno, skoro svi su bili Srbi. Lukavo je izabrao mlađane Aleksandra Rankovića i Slobodana Penezića da ga čuvaju i da odrađuju prljave poslove, sve dok nisu sazreli, kada ih je sklonio jednog iz politike, a drigog iz spiska živih. Milovan Đilas kao vrlo talentovan i ambiciozan, ponekad naivan, kada je shvatio karakter, cilj i način postupanja Josipa Broza, usprotvio mu se. Nije likvidiran, već je zatvoren, zato šlo su na vreme čuli za njega intelektualci na Zapadu, pa su zatražili podršku od njihovih državnika da upozore Tita. Pa je tako produhovljeni Milovan Đilas sačuvao glavu od Josipa Broza, čoveka đavolske svesti.
   No, ubrzo se pojavio još jedan Srbin, ta još sa krvnom i duhovnom vezom iz Francuske. Majka Marka Nikezića bila je Francuskinja. U isto vreme, a to su kraj šestdesetih i početak sadamdesetih, vreme bogojavljanja, kada su u svim republikama i pokrajinama izabrani najbolji, tj. oboženi kadrovi, pa su se uspešno dogovarali i sarađivali, a da za to ne pitaju vrhovnog Poglavara tadašnje SFRJ, Josipa Boroza Tita. Kome su obezbeđivali sigurnost duhom mali ljudi najgoreg karaktera. Ne bih da spominjem nijedno ime, jer su isti obezbedili krajem osamadesetih i devedesetih godina da odlučuju najgori ljudi, neki i psihijatriski, ne smao sociopsiholiški sumnjivi, pa su sazdali uslove za ubijanje i rušenje. Oni će obezbediti da se još uvek krije pravi krivac, koga će neki dobro obrazovan i mudar istoričar uskoro da zapiše: da je đavolski karakrer Josipa Broza Tita, oslanjajući se na obožene Ljude stvoriti na svoje ime veličanstvono delo – SFRJ. A da zbog istog đavolskog karaktera, a oslajanjući se na ljudska ništavilla isto Delo da završi u krvi i ognju. Đavo ili Sotona rade tako što poruče: “Posle Mene Možete i u Pakao!”