Foto: David NIVIERE / Sipa Press / ProfimediaAndrej Zvjagincev danas važi za jednog od najvažnijih evropskih filmskih autora i verovatno najznačajnijeg savremenog ruskog reditelja. Njegovi filmovi, mračni, spori i precizni, godinama su secirali moralni raspad društva, nasilje države i tiho propadanje porodice u postsovjetskoj Rusiji.
Ovogodišnjim osvajanjem Gran prija u Kanu za film „Minotaur“, Andrej Zvjagincev je ponovo dospeo u centar svetske pažnje — ne samo zbog filma, već i zbog političke poruke koju je poslao direktno Vladimiru Putinu.
Rođen 1964. u Novosibirsku, u Sibiru, Andrej Zvjagincev je odrastao daleko od kulturnih centara Sovjetskog Saveza. U Moskvu dolazi osamdesetih godina, gde završava glumačku akademiju GITIS i nekoliko godina radi kao glumac. Međutim, početkom dvehiljaditih okreće se režiji i gotovo trenutno postaje senzacija svetskog filma.
Njegov debitantski film „Povratak“ iz 2003. osvojio je Zlatnog lava u Veneciji i doneo mu status novog velikog autora evropske kinematografije. Priča o dvojici dečaka i misterioznom ocu koji se iznenada vraća u njihove živote odmah je pokazala sve ono što će kasnije postati zaštitni znak Zvjagincevljevog rukopisa: hladna atmosfera, dugi kadrovi, religijske i mitske simbolike, ali i duboka analiza porodičnih odnosa i autoriteta.
Usledili su filmovi „Progonstvo“, „Elena“, „Levijatan“ i „Bez ljubavi“, ostvarenja koja su mu donela gotovo kultni status među kritičarima. Posebno mesto zauzima „Levijatan“, film iz 2014. koji je brutalno prikazao korupciju, sprege crkve i države i nemoć pojedinca pred sistemom.
Film je osvojio Zlatni globus i bio nominovan za Oskara, ali je u Rusiji izazvao bes konzervativnih krugova i vlasti. Mnogi su ga doživeli kao direktnu optužnicu protiv Putinove Rusije.
Andrej Zvjagincev nikada nije bio otvoreni politički aktivista u klasičnom smislu, ali su njegovi filmovi godinama govorili ono što je u savremenoj Rusiji postajalo sve teže izgovoriti javno. Njegovi junaci su usamljeni, poniženi i zarobljeni u sistemu koji melje pojedinca, dok država u njegovim filmovima gotovo uvek deluje kao hladna, udaljena i represivna sila.
Posle početka rata u Ukrajini, reditelj je uglavnom živeo van Rusije, najvećim delom u Francuskoj. Njegov povratak na veliku scenu dogodio se ove godine u Kanu filmom „Minotaur“, političkom dramom smeštenom u prve dane ruske invazije na Ukrajinu.
Kritičari su film opisali kao možda njegovo najdirektnije političko delo do sada — priču o bogatom i moćnom čoveku čiji se život raspada paralelno sa raspadom zemlje oko njega.
Film je osvojio Gran pri, drugu najvažniju nagradu festivala, odmah iza Zlatne palme. Međutim, pažnju svetske javnosti podjednako je privukao i Zvjagincevljev govor na ceremoniji dodele. Obraćajući se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, reditelj je pozvao na kraj rata u Ukrajini.
„Milioni ljudi sa obe strane fronta žele samo jedno — da prestanu ubijanja i masakri“, rekao je Andrej Zvjagincev. „Jedina osoba koja može da zaustavi ovo krvoproliće jeste predsednik Ruske Federacije.“
Njegove reči odjeknule su festivalom i ubrzo postale jedna od glavnih tema svetskih medija. Za mnoge, Zvjagincev danas predstavlja retki glas ruske kulturne elite koji je spreman da otvoreno govori protiv rata i autoritarizma, uprkos ogromnom pritisku koji takav stav nosi.
Iako njegovi filmovi nikada nisu nudili optimizam niti jednostavna rešenja, Andrej Zvjagincev je tokom dve decenije karijere ostao dosledan jednom — upornom pokušaju da kroz umetnost govori o istini, čak i onda kada je ona politički nepoželjna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
